SARAJEVO – Samostalni sindikat radnika BiH traži da u Federaciji BiH minimalac sa 406 poraste na 1.000 maraka, a u tim namjerama ih podržavaju finansijski stručnjaci i političari, dok poslodavci nisu baš oduševljeni ovom idejom.
Tako Selvedin Šatorović, predsjednik Samostalnog sindikata radnika BiH koji djeluje na području Federacije BiH, za “Nezavisne novine” kaže da je zahtjev da minimalna plata bude 1.000 KM sasvim realan i opravdan.
“Sindikalna potrošačka korpa u FBiH je više od 2.000 KM. Smatramo da je konačno vrijeme da rad bude valoriziran i da poslodavci koji se najbrže bogate u Evropi jedan dio svog kolača daju onima koji su od njih napravili tajkune i bogataše, da se odreknu svog ekstra profita i da ga podijele sa radnicima i to uz pomoć vlasti, koja bi smanjila poreze na doprinose na osnovu rada”, kaže Šatorović. Po njegovom mišljenju, vrijeme je da radnici iz realnog sektora prestanu finansirati ogromnu i neefikasnu administraciju.
“FBiH je jedini dio države na svijetu u kome je porez na dobit jednak porezu na dohodak. Vi imate situaciju da radnik koji danas prima 400 KM plaća 10 odsto poreza, taman onoliko koliko plaća poslodavac na godišnju dobit veću od 90 miliona KM”, rekao je Šatorović.
Najavio je proteste za četvrtak uz objašnjenje da će zbog epidemiološke situacije na protestima učestvovati 100 članova ovog sindikata, ali da je interesovanje veliko i da bi u normalnim okolnostima taj broj bio sigurno oko 10.000.
Da minimalac treba da bude 1.000 KM, slaže se i Mirsad Isaković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Zenici i finansijski stručnjak, koji za “Nezavisne novine” kaže da postoji realan osnov da se životni standard građana poveća.
“A to što sindikati traže je svega 50 odsto od potrošačke korpe četveročlane porodice. S ekonomskog stanovišta ovim bi pojačali potrošnju stanovništva, a znamo da potrošnja dovodi do većeg priliva u državnu kasu”, kazao je Isaković.
Dodaje kako je Njemačka u prvoj krizi koja se pojavila 2008. godine povećala plate kako bi država izašla iz troškova, te da je to uradila i sada u vrijeme pandemije.
“Moramo povećati troškove ako hoćemo da izađemo iz krize, te 1.000 KM minimalno nije problem ni za poslodavce ukoliko FBiH smanji doprinos na plate, koji je sad oko 42 odsto na 35 odsto”, kaže Isaković.
S druge strane, Adnan Smailbegović, predsjednik Udruženja poslodavaca FBiH, za “Nezavisne novine” tvrdi da je to “samoprozvani sindikat” i da su oni duboko u pregovorima sa “normalnim” sindikatima.
“Razgovaramo. Potpisali smo jednu platformu prije nekih 10 dana i bilo je priče o minimalnoj plati”, kazao je Smailbegović, ali na pitanje “Nezavisnih novina” je li utvrđeno koji bi to iznos bio, rekao je da nije bilo govora o tome. Po njegovom mišljenju, protesti su zakasnjeli i nelegitimni, te da je to čisto politikantstvo.
“Što se tiče najniže plate, tu se treba naći mjera, jer preniska plata neće zadovoljiti potrebe uposlenika, a maksimalna, odnosno veća plata može dovesti do otpuštanja radnika, do povećanja crnog tržišta, sive ekonomije, tako da treba pokušati naći dobar balans koji će biti u interesu i jedne i druge strane”, kazao je Smailbegović. Ističe da poslodavcima nije problem povećati plate radnicima, ali žele da to povećanje ide radnicima, odnosno da se smanje nameti na doprinose.
Aner Žuljević, delegat u Domu naroda FBiH, za “Nezavisne novine” ističe da je ekonomsko stanje u FBiH alarmantno i da su potrebne hitne reforme koje će “vratiti dostojanstvo” radnicima.
Žuljević je istakao da 260.000 radnika u FBiH živi s manje od 1.000 KM mjesečno, dok je potrošačka korpa 2.000 KM. Kaže da su podaci koje je dobio od Porezne uprave poražavajući, te da 44 odsto zaposlenih prima platu do 700 KM, a 17 odsto do 1.000 KM, što znači da 61 odsto građana živi mjesečno sa prihodima koji su polovina sindikalne potrošačke korpe.
Članovi Sindikata za sutra su najavili protestnu šetnju u Sarajevu, koja će krenuti od prostorija Udruženja poslodavaca FBiH i završiti ispred zgrade Vlade FBiH. Nezavisne novine
