BEČIĆI, Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da bi efekti krize mogli biti dublji nego što to neki misle i dodao da će građani osjetiti neželjene posljedice.
“Vraćanje na prethodni nivo će trajati duže. Nivo problematičnih kredita i broj nezaposlenih tek će se povećavati, iako možda ne onoliko koliko je tržište predviđalo. Nisam omiljen kada kažem da će penzije biti zamrznute do kraja sledeće godine, tada će plate realno biti niže 12 do 14 odsto ako se ispune naše prognoze o inflaciji”, rekao je Jelašić na skupu guvernera i vodećih banka zemalja regiona, pod nazivom Mjere protiv globalne krize u finansijskom sektoru, koji se, u organizaciji Ekonomist Media Group, održava u Bečićima.
On je podsjetio da fiskalna politika u vremenima krize maksimalno ide do zamrzavanja plata, nakon čega se čeka da inflacija obori realne zarade.
Jelašić je dodao i da se isplatila restriktivna politika NBS-a. Guverener je podvukao da je glavni cilj takve politike NBS-a bio usporavanje kredita, a ne njihovo zaustavljanje. Prema Jelašićevim rečima, Narodna banka Srbije smanjuje nivo restriktivnosti.
“ Ne bih se čudio da se relaksacija moneterne i supervizijske politike nastavi”, rekao je Jelašić i dodao da je kredita manje nego prije krize, ali da se njihov broj u aprilu i maju povećavao.
Jelašić je ukazao na to da je restriktivna politika centralne banke u dobrim vremenima obezbijedila rezervu likvidnosti za banke, čime su, kako je kazao, amortizovani efekti krize. On je ponovio da fiskalna politika treba da prati monetarnu. “ Svi vole Kejnza i svi se sećaju njegovih riječi da država u lošim vremenima mora da bude agresivnija u javnoj potrošnji, a niko se nije sećao da je taj čovek govorio da u dobrim vremenima država mora da štedi”, rekao je guverner NBS Radovan Jelašić.
Džon Majnard Kejnz bio je engleski ekonomista čije su radikalne ideje imale ogroman uticaj na modernu ekonomiju i političku teoriju. Posebno je zapamćen kao zagovarač vladine politike intervencionisanja, po kojoj bi vlade mogle koristiti fiskalne i monetarne mjere da bi ciljano ublažile efekte ekonomske recesije, depresije i eksplozija. Mnogi ga smatraju osnivačem moderne makroekonomije.
NBM brani fiksni kurs denara
Narodna banka Makedonije neće u krizi napustiti režim fiksnog kursa. Najveći udar na albanske banke bio je usljed povlačenja depozita, dok se Centralna banka BiH nada pozitivnom ishodu pregovora s poslovnim bankama kako bi zadržale isti nivo sredstava kao u prethodne dvije godine, rečeno na na samitu guvernera i vodećih banka zemalja regiona, pod nazivom Mjere protiv globalne krize u finansijskom sektoru, koji se, u organizaciji Ekonomist Media Group, održava u Bečićima.
Guverner Narodne banke Makedonije Petar Gošev rekao je na samitu da će ta institucija nastaviti da brani fiksni kurs denara u odnosu na evro iako ta mjera sužava prostor za fiskalno stimulisanje potrošnje.
“Ranija iskustva nam govore da se depresijacija odražava na povećanje cijena”, kaže on. Prema riječima makedonskog guvernera, dodatna bojazan postoji zbog toga što je većina zajmova u evrima ili s deviznom klauzulom, pa bi depresijacija denara onemogućila otplatu tih zajmova.
S druge strane, rekao je Gošev, Vlada Makedonije preduzima mjere stimulisanja potrošnje u uslovima smanjenih prihoda. “Stav Centralne banke je da treba biti pažljiv u povećanju fiskalnog deficita. Glavne mjere makedonske vlade u borbi protiv krize su oslobođanje preduzeća od poreza na dobit, i uopste niže poreske stope, kao i veće investicije u infrastrukturu, rekao je Gošev.
Planirani deficit budžeta je 1,8 odsto BDP-a, iako je trenutno viši, istakao je Gošev. Privredni rast planiran je na nivou od minus 0,5 odsto, rekao je on i zaključio da je rezultat Vladinih mera potreba države za većim zaduživanjem, pri čemu Makedonija za sada izbegava da se obrati MMF-u za pomoć.
Albanija manje pogođena krizom
Guverner centralne banke Albanije Adrian Fulani istakao je da je Albanija u odnosu na zemlje regiona manje pogođena krizom. Prema njegovim rečima, najveći udar banke u Albaniji pretrpjele su usljed povlačenja depozita u poslednjem kvartalu 2008.
“Na vrijeme smo prepoznali rizik od visokog kreditnog rasta, koji je lane bio oko 40 odsto, i preduzeli smo mjere da ga umanjimo. Još jedan rizik bio je to što je većina zajmova u evrima”, kazao je Fulani.
On je istakao da prethodnih godina albanska privreda raste po stopi od šest odsto, dok je inflacija bila dva do četiri odsto. Ove godine će rast BDP-a biti niži nego prethodnih godina jer je privredni rast bio baziran na kreditnom rastu, a ove godine će biti mnogo manje priliva kapitala, kaže on.
Drastičan pad priliva kapitala u BiH
Feriha Imamović, viceguvernerka Centralne banke BiH, kazala je da BiH ove godine očekuje drastičan pad priliva kapitala. Zbog toga se, dodala je ona, Centralna banka nada potpisivanju memoranduma s bankama koje imaju matice u inostranstvu, kako bi zadržala isti obim sredstava kao u prethodne dvije godine.
Ona je istakla da su banke u BiH u samo jednoj nedelji oktobra prethodne godine pretrpjele povlačenje 400 miliona evra depozita. Centralna banka je, da bi zadržala likvidnost sektora, tri puta smanjila stopu obavezne devizne rezerve od oktobra do danas.
BiH, prema njenim rečima, očekuje dosta od sporazuma s MMF-om čija vrijednost iznosi 1,2 milijardi evra. “Trebalo bi da se ostvari bužetska ušteda od 620 miliona konvertibilnih maraka (310 miliona evra), da se oporavi kreditni rejting zemlje i da država nakon toga privuče kapital od međunardnih finansijskih institucija, Svjetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. EMPortal