BEOGRAD, Nulte kamate ili kamate blizu nule, kao što je slučaj u evrozoni, znak su da je privredi potrebna pomoć monetarne politike. Evropa i dalje olakšava monetarnu politiku, pa Evropska centralna banka ubrizgava u zemlje evrozone oko 60 milijardi evra mjesečno, navodi profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.
“I dalje se ne vide naznake da ECB planira da prestane da pomaže ekonomiji. To znači da procenjuju da je privreda EU još u nekoj fazi problema i da im monetarna politika mora pomagati”, rekao je Musabegović.
S druge strane,na drugom kontinentu, u SAD gdje su kamate takođe bile blizu nule, došlo je do preokreta trenda, pa je američki FED u decembru podigao kamatu za 0,25 odsto, a to blago povećanje kamate je znak normalizacije ekonomskih tokova.
“Tendencija povećanja kamata je normalizacija ekonomskih tokova, jer u ekonomiji nije normalno da kamate budu nula. Kamate blizu nule su, s jedne strane pozitivne, jer je jeftinije zaduživanje, ali s druge, povećavaju rizik od deflacije, donosno negativne inflacije”, objasnio je on.
Kao i visoka stopa inflacije, istakao je, i deflacija je negativna za ekonomiju.
“Japan je godinama imao kamate blizu nule i osnovni problem im je deflacija, odnosno, cene stalno padaju, a to nije dobro za ekonomiju, jer se smanjuje i proizvodnja i broj radnika i svi impute koji ulaze u proizvodnju. Tako, umesto da proizvodnja raste, ona praktično pada”, rekao je Musabegović.
Pitanje je, međutim, rekao je on, da li je tajming povećanja kamata dobar.
“Oni su to uradili krajem decembra, a već je u januaru stanje na svetskim berzama krhko“, istakao je Musabegović.
Tu, kako je naveo, javlja i problem kursnih, pa je cijele prošle godine, objašnjava, dolar jačao u odnosu na sve valute, a posebno u odnosu na evro, i on je za 15- 20 odsto jači nego prije godinu-dve.
“Jak dolar je znak da je američka privreda jaka, ali s druge strane, to privredi i smeta, jer je njihova roba nekonkurentna. Zato postoji otpor jakom dolaru u privrednim krugovima u SAD i želja da se dolar oslabi, kako bi se povećala konkurentnost”, rekao je Musabegović ističući da je isti je slučaj i sa Evropom i sa ostalima.
Da bi se kamate u evrozoni povećale, odnosno, da bi se odustalo od kvantitativnog olakšavanja, zaključuje on, morali bi da postoje indikatori koji govore o oporavku realne ekonomije. Tanjug