BEOGRAD, Proizvođači u Srbiji treba da se orijentišu na preradu mesa i da prerađevine, uključujući i konzerviranu hranu, ponude ruskom tržištu, ističe Nenad Budimović iz Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije /PKS/.
On u intervjuu Srni poručuje da je u narednom periodu poželjno da se radi na otvaranju distributivnih centara, kako bi iz njih organizovano odlazila roba za Rusiju.
Budimović navodi da tokom prošle godine rezultati spoljno-trgovinske razmjene sa Rusijom možda nisu bilo očekivani, ali da Srbija nema razloga da bude nezadovoljna, jer je porastao, primjera radi, izvoz jabuka i paradajza.
Izvoz jabuka u Rusiju u 2015. godini vrijedio je 103 miliona dolara, dok je iz Srbije smrznutog povrća izvezeno u vrijednosti od 13,6 miliona.
Kada je riječ o paradajzu, u 2015. godini iz Srbije je u Rusiju izvezeno 1.500 tona, dok je 2014. godine Rusima prodato samo 239 tona.
Budimović napominje da je biljna proizvodnja, uz stočarsku, velika šansa za Srbiju, ukoliko želi da poveća svoj izvoz.
Izvoz mesa u Rusiju lani je bio mnogo manji nego 2014. godine, kada je izvezeno 14.700 tona mesa, ali pad cijene mesa ne treba da obeshrabri proizvođače, već oni treba da proizvode kobasice, pršute, konzerviranu hranu i da je izvoze, ističe predstavnik PKS-a.
Izvoz Srbije u Rusiju poskupljuje zbog toga što se roba drumom vozi do Luke Bar i onda dalje brodom do Sankt Peterburga, što poskupljuje transport i utiče na konkurentnost firmi iz Srbije.
“Distributivni centri za robu koja je namijenjena izvozu su dobra ideja i na tome treba raditi jer bi se tada objedinio transport iz distributivnih centara za robu koja bi išla za Rusiju”, ističe Budimović za Srnu.
Tokom nedavne posjete potpredsjednika Vlade Ruske Federacije Dmitrija Rogozina Beogradu bilo je riječi o formiranju tih distributivnih centara u Srbiji, koji bi olakšali izvoz robe u Rusiju.
Budimović se zalaže za udruživanje radi lakšeg izvoza, ali napominje da to udruženje ne treba da bude samo forma, već bi članovi trebalo da budu materijalno jaki, te da imaju dobar obim proizvodnje kako bi mogli da iznesu izvozni aranžman.
“Država Srbija i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da prepoznaju izvoznika, nego podstiču proizvodnju. U Srbiji je podsticaj po tovljeniku 1.000 dinara /8,3 evra/” , precizira Budimović.
On ocjenjuje da bi nekim indirektnim sredstvima mogli da budu stimulisani oni koji imaju proizvodnju za izvoz. To bi mogla da bude inicijativa da se smanji PDV na meso, pa da udruženja klaničara taj predlog obrazlože Ministarstvu finansija i Vladi Srbije.
Osim mesa, voća i povrća Srbija bi u Rusiju mogla da izveze i određenu količinu šećera, navodi Budimović.
Srbija bi, smatra on, što prije trebalo da krene u pregovore sa Rusijom kako bi se skinulo carinsko opterećenje za izvoz šećera.
“Verujem da će se to pitanje pokrenuti na sledećem sastanku Mešovitog srpsko-ruskog komiteta koji je zakazan za oktobar“, zaključuje Budimović u intervjuu Srni.
