BEOGRAD, Rusima je dostavljen glavni projekat za izgradnju drugog kolosjeka na pruzi Beograd-Pančevo, koji će biti finansiran ruskim kreditom.
Kako kažu u Željeznicama Srbije, predviđeno je da se ekspropijacija nepokretnosti obavi tokom jeseni kako bi radovi mogli da krenu početkom naredne godine.
Saobraćajni institut CIP je dostavio glavni projekat za prugu Beograd-Pančevo, a do kraja ovog ili najkasnije početkom sljedećeg mjeseca biće završen i projekat za prugu Valjevo-Loznica.
Prema riječima savjetnika generalnog direktora Željeznica Srbije Ljubomira Bečejca, projekti za izgradnju šest dionica željezničkog Koridora 10 biće od septembra sukcesivno dostavljani ruskom partneru.
Bečejac je kazao da je za rekonstrukciju pruge Beograd-Pančevo dobijena lokacijska dozvola i da sada slijedi proces eksproprijacije nepokretnosti – zemljišta i objekata.
Vlada Srbije je donijela rješenje kojim je utvrđen javni interes za eksproprijaciju, koje je objavljeno u Službenom glasniku, a to je bio uslov za ekspropijaciju i dobijanje lokacijske dozvole.
Krajem juna počeće i završni pregovori za potpisivanje izvođačkog ugovora između ruske firme i Željeznica Srbije.
“Svakih 15 dana radimo analizu plana aktivnosti i pratimo da li se poštuju rokovi”, rekao je Bečejac i dodao da takvi sastanci daju efekte.
On je dodao će tako biti nastavljeno sve do realizacije ruskog kredita, u vrijednosti od 800 miliona dolara namijenjenih razvoju željezničke infrastrukture u Srbiji i nabavci novih ruskih vozova.
S obzirom na to da je realizacija kredita uslovljena ratifikacijom ugovora o finansijskom zaduživanju, što treba da učini novi parlament, Bečejac je istakao da je za takav čin sve pripremljeno i da se ratifikacija očekuje na jednoj od prvih sjednica novog parlamenta.
Sredinom maja ruska kompanija Zarubežstrojtenologija i Saobraćajni institut CIP potpisali su ugovor o projektovanju izgradnje pruge Beograd-Pančevo, rekonstrukciji šest dionica na Koridoru 10 i projektovanju pruge Valjevo-Loznica. Tanjug
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Beograd ima zaista redak plzooaj. Naravno, zbog toga je i nastao.Vekovima je bio na isturenom plzooaju i granci izmedju dva carstva.Od Kine, preko Jugoistocne Azije, Srednjeg i Bliskog Istoka, na Balkan(takodje deo Evrope, priznali vi ili ne) i dalje u kontinentalnu Evropu(Severnu i Srednju), put vodi preko Beograda. Nije to slucajno, niti jeSmederevo podcenjeno, iako je na, lenjirom iscrtanoj liniji, Grdelica-Nis-Paracin-Smederevo-Zrenjanin-Segedin-BudimpestaDanasnji okovi -pruge, skladista, … starog Beograda leze u istoriji ratova, privrede (gde je luka bila otmen kraj?) i geografije(mocvarno i plavno priobalje i save i Dunava). Gradnjom zeleznickestanice u blizini luke, verovalo se u povezivanje transporta, a zeleznica je bila cudo (ukljucujuci i otmenost ). Istovremeno,umesto mocvare, Beograd je dobio savremenu stanicu i (jos uvek)lepu zgradu (+na pravom mestu i vizurom bez zamerke). Beograd je do pred I sv. rat, bio evropski grad, vidljivog urbanizma (reda).Izmedju dva sv. rata, Beograd se obnavlja, popunjava ali ne kvari.Izgradnjom Novog Beograda (ili, kako su nase arhitekte primenileideje Korbizijea), pocinje urbanisticki haos (nezavisno od nekihvrednih parcijalnih resenja) i potezi koji su ponistavali plzooaj grada i mogucnost urbanistickih resenja grada (3 i 4-tog na vidiku). Novi Beograd bez saobracajnica-veza sa starim, Zemunomizaledjem (na severu). Parcijalna resenja u sva 3 grada , presekla su bulevare (slepo ih zavrsavajuci). U sred Beograda, uveden jeinterkontinentalni autoput, po liniji gradske saobracajnice i timei stari i novi, preseceni. Da je Beograd zaboravio sta je urbanizam,podnet je dokaz -usvajanje resenja cvora Prokop . Upravo to resenje okiva grad, na nasu sramotu i diku urbanista i politikanata (oni odlaze, prokop i zemljom iz te rupe, fundiranasatnica, ostaje). Posle 50 godina, gradjani Beograda su i daljeliseni prava da ucestvuju u resavanju urbanizma svog grada, a lepotan nigdine [saobracajne] -most podstapljen na Adi, josjedan udar i primer.Najnovje egzibicije graditelja (i pojedinacno lepih arhitektonskihresenaja) podsmevaju se urbanizmu i zdravoj pameti. Sarenisboja (prilicnih i funkcionalnih za cirkus), nazalost dokazuje ilineznanje arhitekture ili primiotivnu bahatost.[Ne verujem da ima arhitekata koji nisu videli Pariz.]Pored, prica o priobalju, vec izlizanom savskom amfiteatru , nevidi se ni malo vizije itekako vrednog poteza. Do sada nisamcuo ili procitao, zasto je ivica panonske aluvijalne ravni pretvorenau zgodnu za prosipanje smeca. Ivica te prrodne terase, idealna je(bili ste u Moskvi, na setalistu na istoj takvoj terasi, kod univerziteta) sa setaliste i niz reprezentativnih zdanja, neprocenjivevizure (ka starom i starog ka …) stambenih zgrada, bez premca malo ko zna da je mikro klima na Bezanijskoj kosi izuzetna).Tako, pored plana sa prstenom , zaobilaznica , Beograd nemaresenje saobracaja, koje se nastavlja/integrise u plan drzave.Dok se jos i prica o drumskom (da, gde bi dzipovi ), ostalo, visi .Dok se za Dunav vekovima ratuje, a zahvaljujuci njemu, razvila seNemacka (i jos ce neke), u Beogradu pricamo o luci (prikrivajucipozudu za gradjevinskim zemljistem) ali ne o transportu. Hocemo u EZ, nalazimo se usred, a saobracajno predstavljamo predeo, za zaobici umesto da kupimo kajmak . Smejemo se brzim prugama, jer samo Srbija nipidastava zelezncu. Nema nivizije o vazdusnoj raskrsnici iako mnogi sanjaju. ono sto nam je pod nosom . Nazalost, sve to je posao urbanista i planera. U timvizijama je neverovatno siroko mesto-izazov arhitekturi. Beogradje svetsko mesto, grad velikih izazova, mogucnosti-buducnosti.U ostvarenju, postoji red. Ako ga zanemarimo, nastavicemo sahaosom, prividima, a umanjicemo vrednosti toliko truda.Beograd ce preziveti, ali ce geenracije ostati bez uverenja i nade.S postovanjem,Srboljub Savic