BANJALUKA, Nekvalitetni krediti u BiH na kraju trećeg kvartala ove godine iznosili su 1,83 milijardi maraka i u odnosu na isti period prošle godine veći su za oko 580 miliona KM, pokazuju podaci Centralne banke BiH.
Nekvalitetni krediti u ovom periodu iznosili su 12,6 odsto od ukupno odobrenih kredita u BiH.
– U poređenju sa istim periodom 2010. godine, kada su nekvalitetni krediti iznosili 1,25 milijardi KM ili 9,2 odsto od ukupno odobrenih kredita, vidimo da je taj udio povećan. Podaci pokazuju da je za godinu došlo do povećanja nekvalitetnih kredita za oko 580 miliona KM – kazali su u Centralnoj banci.
Ukupno odobreni krediti na kraju septembra ove godine iznosili su 14,51 milijardu KM, dok su u istom periodu 2010. godine iznosili 13,64 milijarde KM.
U Centralnoj banci ističu da rast nekvalitetnih kredita može imati negativan uticaj na likvidnost bankarskog sektora u BiH, ali da treba imati u vidu i strukturu kredita.
– Povećanje nekvalitetnih kredita u dugoročnim kreditima ne bi trebalo značajno da utiče na likvidnost bankarskog sektora, dok povećanje nekvalitetnih kredita u kratkoročnim kreditima može uticati, ali je njihovo učešće u nekvalitetnim kreditima manje – naglasili su u Centralnoj banci BiH.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da je povećanje nekvalitetnih kredita alarmantan podatak, iako oni u ukupnim kreditima još uvijek nemaju veliko učešće.
– Činjenica da je došlo do povećanja iznosa kredita koji se ne vraćaju na vrijeme u BiH nije neočekivana, posebno ako se ima u vidu sveopšta kriza koja se dešava u svijetu, pa samim tim i kod nas. Ovaj porast je zabrinjavajući prije svega za poslovne banke, a mnogo manje za štediše, jer je mehanizam zaštite ljudi koji štede i drže novac u bankama dosta dobro dizajniran kroz agencije za bankarstvo. Tako da, ako dođe do nekvalitetnog kredita banka je obavezna da iz svojih sredstava obezbijedi kompletan iznos kredita – kazao je Pavlović.
Rješenje
Pavlović je istakao da je nelikvidnost, koja trenutno vlada na tržištu, pogodila sve poslovne subjekte i da je neophodno iznaći način da se taj problem prevaziđe.
– U situaciji kao što je sada, kada nema novih investicija i dotoka svježeg kapitala, mora se tražiti mogućnost reprograma ili iznalaženja drugih načina pomoći subjektima koji bi sa nekim povoljnijim kreditnim aranžmanima mogli da nastave svoj rad i tako sačuvaju radna mjesta – kazao je Pavlović. Glas Srpske
5 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Opet bi trebalo napraviti razliku između kredita odobrenih privredi i onih odobrenih stanovništvu. Problem nekvalitetnih kredita u privredi je visoko izražen, a likvidnost privrede je na najnižoj mogućoj stepenici. Naravno, ovdje svi brinu o bankama, ali bi za spas banaka bilo potrebno uspostaviti minimum likvidnosti u privredi.
U situaciji kada banke bez saglasnosti klijenta mogu kada hoće i koliko god puta hoće da podignu dužnicima kamate u toku otplate njihovih kredita nije ni čudno što je sve više sa “nekvalitetnih kredita”. Kada se ponadaš da si blizu kraja, tj. otplate kredita, banka samo časkom podigne kamatnu stopu i vrati te godinu dana unazad. Klasično dužničko ropstvo. Banke su odabrale da se tako prema klijentima ponašaju, jer im se može.
Sta je minimum likvidnosti u privredi i kako se on uspostavlja?
Banke su ne posustajuci, iz godine u godinu, davale “lose” kredite i kompanijama i fizickim licima i prikrivale te probleme novim kreditima, restrukturama, “prebijanjima” i slicnim manevrima. Vrijeme je da osvijeste i da napokon pocnu radititi svoj posao kako treba!
ooo al mi ne stima ovaj novi portal ca.ba. nikako da se snadjem, bice da je administrator namjerno napravio zbrku 🙂
Posto je bio ovaj novi interfejs ?
Sto se tice banaka, idemo u smijeru utemeljnom 2008 god. Ambisu nema kraja sa ove vremenske distance!
Vise mi se ne prica o ovome, sad smo presli na posmatranje svega sto je uveliko pominjano o tekstovima unazad tri godine na ovom portalu.
Opservacija problema sa predvidljivim ishodom:)))