Revizori u Srbiji imaju teškoće da procijene unos kapitala u firme

BEOGRAD, Generalni sekretar Komore ovlašćenih revizora Boško Vidaković izjavio je da je u praksi složeno tumačenje unosa kapitala u privatizovano preduzeće.
 “To ne podrazumjeva strikno unos novca na račun, već to može biti i unos osnovnih sredstava i određenoj vrijednosti, a osnovna sredstva mogu da budu za različite stvari – za pokretanje proizvodnje ili ne.
 Agencija za privatizaciju angažuje revizora da utvrdi činjenično stanje – da li je kupac unio ‘to nešto u preduzeće’, i ona ima pravo da se sa tim može složi ili ne”, objasnio je on u izjavi za Tanjug.
 Prema njegovim riječima, dešava se u praksi da je kupac u firmu uložio više miliona evra preko obaveznog iznosa, zaposlio ljude, ostvaruje dobit, ali da po izvještaju revizora nije izvršio dokapitalizaciju i ispoštovao investicionu obavezu u skladu sa ugovorom.
 “Primjera radi, ako je neko kupio telefonsku centralu, to jeste investicija, ali se sa tim Agencija ne mora složiti jer to nije direktno investicija u proizvodnju. Sa druge strane, kupac je nešto uložio.
 Revizor može da konstatuje da je kupljena ta centrala, da traži na uvid fakturu i registruje da je izvršeno ulaganje u to preduzeće i to je sve”, kazao je Vidaković, povodom sve učestaljih osporavanja revizorskih izvještaja.
 On je dodao da revizor ne tumači i ne odgovara za funkcionalnost investicije, on konstatuje knjigovodstveno da li je nešto ušlo u preduzeće.
 “Može Agencija da procijeni da ta investicija nije adekvatna, ali ni jedno ni drugo tumačenje ne znači da će preduzeće uspješno da posluje”, istakao je Vidaković.
  On je dodao da uvreženo mišljenje o slaboj kontroli revizorskih preduzeća nije na mjestu jer je značajno poboljšana kontrola njihovog rada u posljednjem periodu.
 “Nadležnost nad radom revizorskih kuća ima Ministarstvo finansija, a nad ovlašćenim revizorima Komora. Revizori imaju licencu i ovlašćeni su da potpisuju izvještaje, a i neka revizorska preduzeća su članovi međunarodnih kuća pod čijim pokroviteljstvom oni ovde rade i oni ih dodatno kontrolisu”, naglasio je Vidaković.
 Nezavisnost i stručnost su dva najvažnija preduslova za uspješno obavljanje poslova revizije u Srbiji, pa bi rješavanje problema dobre kontrole rada revizora na tržištu koga čini tridesetak revizorskih kuća u Srbiji trebalo da bude osnovni zadatak nadležnih, ali i Komore ovlašćenih revizora.
 Trzište revizije u Srbiji čini tridesetak revizorskih kuća, ali se za velike privatizacije i revizije profitabilnih kompanija angažuju uglavnom jedna od četiri najveće strane revizorske kuće – “Prajs voterhaus kupers”, “KPMG”, “Diloit end tuš” i “Ernest i jang”.
 Neke od ovih revizorskih kuća svetskog ugleda, nisu u prošlosti bile pošteđene prozivki o loše urađenim procjenama u procesu privatizacije.
 Možda je najpoznatija ona kojoj je bila izložena revizorska kuća “Diloit i Tuš”, koja je u slučaju privatizacije turističke agencije “Putnik” procijenila da brod “Sirona” vrijedi 2,23 miliona evra, da bi kasnije ta procjena bila osporavana od malih akcionara, ali i od same Agencije za privatizaciju.
 Kuća “Diloit i Tuš” bila je angažovana i da procijeni vrijednost NIS-a, pa je nakon objave da NIS vrijedi 2,2 milijarde evra, bilo dosta ‘komešanja’ u javnosti da li poslije tako utvrđene procjene treba prodavati naftnu kompaniju za 400 miliona evra.
 U revizorskim izvještajima, kompanije koje obavljaju reviziju se često ograđuju, pa tako navode da su reviziju izvršile uvidom u dokumentaciju koju im je dostavilo samo preduzeće, ograđujući se na taj način od vjerodostojnosti podataka preuzetih iz poslovnih knjiga.