BEOGRAD, Javna preduzeća moraće da se restruktuiraju do kraja 2011. godine, jer to nalažu pravila konkurencije u EU.
Do kraja 2011. godine srpska javna preduzeća moraće da se prilagode pravilima konkurencije koja važe u Evropskoj uniji, što znači da će morati da se restrukturiraju i počnu da primjenjuju tržišni model poslovanja.
“Od 2001. godine do danas, naš javni sektor je akumulirao četiri milijarde evra gubitaka, pri čemu je u 2008. nakupljeno 650 miliona evra manjka, a isti rezultat se očekuje i za 2009.”, rekao je Božidar Đelić, vicepremijer Srbije zadužen za evropske integracije.
On je ocijenio da bi EPS trebalo da ostane u većinskom državnom vlasništvu, dok će „posle liberalizacije Telekom biti spreman za većinsko privatno vlasništvo“.
Dodavši da bi u odlučivanju o prodaji drugih javnih preduzeća trebalo biti oprezan, Đelić je upozorio da nam se „ne sme ponoviti Mobtel“, kada je novac dobijen prodajom iskorišćen za tekuću potrošnju. Umjesto toga, trebalo bi refinansirati javni dug i, ako se bude osnovala srpska razvojna banka, novac iskoristiti za infrastrukturu.
„Jedino će se tako dokazati da privatizacija nije sprovedena iz političkih razloga“, rekao je potpredsednik vlade.
Đelić je ocijenio i da se javno-privatna partnerstva pokazuju sve uspješnijim modelom poslovanja, te da griješe oni koji misle da se razvoj može finansirati tako što će se javni dug Srbije uvećati za nekoliko milijaridi evra.
Predsjednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin se složio sa Đelićem da do kraja naredne godine moramo imati personalizaciju vlasništva i usklađenost sa propisima EU, ali je dodao da se boji da se to neće ostvariti do tada, s obzirom na brzinu kojom se stvari rade u Srbiji.
Restruktuiranje – da, “resavska škola” – ne
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je ocijenio da „resavska škola nije dobra“ i da Srbija treba da uskladi poslovanje svojih preduzeća sa standardima EU, ali primjereno našim uslovima i brzini, kao i da nam je potrebna jasna strategija o tome šta hoćemo od javnog sektora.
“Naš problem je zakonodavni okvir u kojem su često jedni zakoni konfliktni drugima. Uz to, moramo da korporativizujemo javna preduzeća, ali ne i da ih nužno privatizujemo. Primer je Srbijagas, kojeg ne treba da prodamo, već da ga dokapitalizujemo, jer nam nije cilj da dobijemo novac, već da gasifikujemo Srbiju. Srbijagas mora da se podeli po delatnostima, na upravljanje sistemom, transport, distribuciju, trgovinu i sporedne delatnosti”, smatra Bajatović.
On je naglasio i da se ne može očekivati da javna preduzeća posluju tržišno, a da se za sve odluke pitaju političari i da bi trebalo napraviti agresivne poslovne planove i utvrditi sistem za vrednovanje menadžera.
On je ponudio i objašnjenje za negativno poslovanje nekih javnih preduzeća, za šta razlog vidi u tome što se preko njih finansiraju socijalni ciljevi vlade, pa tako, kako kaže, Srbijagas ne može profitabilno da posluje sa 30 odsto realno nižom cijenom gasa, dok EPS ne može da gradi elektrane kada je cijena struje četiri evrocenta.
„Postoji opasnost da novac od prodaje javnih preduzeća završi u budžetu za tekuću potrošnju”, upozorio je Bajatović.
Lisovolik: Sada je trenutak za novi model rasta
Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik je istakao da sada postoji tzv. „kopaonički konsenzus“ o tome da bi Srbija trebalo da pređe na novi model rasta koji podrazumijeva rast izvoza, rast domaće štednje i davanje šanse dinaru da se takmiči sa evrom, ali da ne postoji saglasnost o načinu na koji to treba postići.
Lisovolik je ocijenio da javna preduzeća mogu da pomognu prelasku na novi model rasta tako što će se oživljavanjem privatizacije povećati izvoz, veća konkurencija će smanjiti cijene i takođe povećati izvoz. On je dodao da tržišni uslovi sada nisu dobri za privatizaciju, ali da za to ne treba čekati savršeni trenutak. Danas