– Vlada planira da otkupi akcije malih akcionara za 30.000 KM
– Moguće donošenje lex specialis zakona o restrukturiranju ŽRS
BANJALUKA, Vlada Republike Srpske planira da dug, koji „Željeznice RS“ imaju prema Vladi po osnovu inostranih kredita koje otplaćuje u njihovo ime, konvertuje u kapital, čime bi istisnula male akcionare, a Republika Srpska postala jedini vlasnik ovog preduzeća.
Nakon toga, Vlada bi otkupila i jedan odsto akcija manjinskih akcionara te postala stoodstotni akcionar ŽRS, navodi se u Informaciji o trenutnom stanju projekta restrukturiranje „Željeznica RS“ koju je Vlada RS danas usvojila, a koja je u posjedu CAPITAL-a.
U informaciji se ističe da projekat restrukturiranja treba da se realizuje kroz tri komponente i to kroz vlasničko, finansijsko i organizaciono restrukturiranje.
„Vlasničko restrukturiranje podrazumijeva smanjenje udjela manjinskih akcionara na ispod jedan odsto, a potom otkup njihovih akcija, čime bi RS postala jedini vlasnik „Željeznica“. S obzirom na to da bi se nakon konverzije duga u kapital broj akcija u opticaju povećao, njihova knjigovodstvena vrijednost bi pala za oko 99 odsto, čime bi pala i otkupna vrijednost akcija za isti procenat, pa bi se akcije manjinskih akcionara mogle otkupiti za oko 30.000 KM umjesto za 30 miliona KM, koliko je sada potrebno za njihov otkup“, navodi se u informaciji.
Finansijskim restrukturiranjem predviđeno je izmirenje obaveza prema Poreskoj upravi za poreze i doprinose (oko 41 milion KM), izmirenje obaveza prema radnicima (oko 22 miliona KM), konverziju duga prema Vladi RS u kapital (oko 130 miliona KM, dok bi se organizaciono restrukturiranje s provelo kroz smanjenje broja zaposlenih, te razdvajanje poslova infrastrukture i poslova operacija.
Planirano je da se broj zaposlenih smanji za 1.000 radnika i to 500 do kraja 2017. godine i preostalih 500 do okončanja procesa restrukturiranja odnosno u naredne tri ili četiri godine.
Kako je navedeno, proces restrukturiranja treba da se sprovede u skladu sa Zakonom o stečaju, kojim je definisano restrukturiranje preduzeća, ali u jednoj varijanti je navedeno i donošenje posebnog zakona o restrukturiranju ŽRS.
Problem bi mogla da predstavljaju potraživanja radnika, zbog čega se u informaciji istče da ona moraju biti isplaćena prije pokretanja postupka restrukturiranja.
„Cilj isplate dugovanja prema radnicima jeste poštovanje njihovih prava, te izbjegavanje da se oni pojave kao povjerioci u Skupštini povjerilaca, jer ŽRS ne bi mogle računati na podršku radnika za usvajanje Plana restrukturiranja. Zbog toga je neophodna isplata dugovanja prema zaposlenima prije formalnog otpočinjanja procesa restrukturiranja“, ističe se u informaciji.
Kao jedna od mogućnosti spomenuta je i izrada zakona o restrukturiranju „Željeznica“ koji bi bio lex specialis za restrukturiranje ovog preduzeća.
Ovaj zakon bi, između ostalog, trebalo da omogući Vladi da izbjegne obavezu objavljivanja ponude za preuzimanje ŽRS u slučaju restrukturiranja.
„Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava navedeni su svi slučajevi u kojima ne postoji obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje akcionarskih društava uključujući i stečaj. S obzirom na to da proces restrukturiranja nije eksplicitno naveden u okviru ovih izuzetaka, lex specialis o restrukturiranju „Željeznica“ bi to trebao predvidjeti. Na ovaj način bi se izbjegla obaveza objave preuzimanja akcija manjinskih akcionara po višim vrijednostima, za što bi trebalo oko 30 miliona KM“, ističe se u informaciji.
Naglašeno je i da je uprava preduzeća zajedno sa Ministarstvom saobraćaja i veza održala niz sastanaka sa Svjetskom bankom s ciljem dobijanja kredita od oko 50 miliona dolara.
U informaciji se naglašava i da za postizanje finansijske održivosti ŽRS, nije dovoljno samo uspješno izvršiti projekat restrukturiranja, već je u idućih 10 do 15 godina neophodno obezbijediti 800 miliona KM za investicije. Od tog bi 600 miliona KM išlo u infrastrukturu i 200 miliona KM u operacije.
CAPITAL: M. Čigoja
6 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
sledeci je RTEU, RITE, RNAF, RFUM jer nema buducnosti za te firme. Na kraju ce propasti i drzava.
Koliko ce mali akcionari dobiti novca za svoje akcije,jer recimo ja konkretno imam 3040 akcija u zeleznicama Srpske.Ako neko zna neka mi kaze
Bilo je smanjenje kapitala, tako da ti sad nemaš 3040 akcija. Sad nemaš 3040 već imaš 1 akciju u Željeznicama. Ako bude kao što ovde piše dobićeš oko 3 KM. ( svega, ništa više)
Namjerno uradjeno. Ja imam jos 1.5mio akcija pa ih necu prodati. Pa da vidimo kako ce me zastititi EU pravnik. Zapamtite fizicko lice uvijek pobjedi. Hidroelektrane i tlkm za sad jedini su pravi za investiciju
Pretvaranjem duga u vlasnistvo drzava postaje vlasnik 99% akcija a onda ima zakonsko pravo da isplati preostale akcionare. Tako da su to sve upakovali u zakonske okvire i ne mpzes nista da promjenis. Dobices najvecu cijenu od procjenjene, knjigovodstvene i trzisne.
Da li je pravedno to je druga stvar. Ne znam ni da li je pravedno da jedan akcionar 10 godina daje 25 miliona km zeljeznici a sitni akcionari (21%) ni marku. Po toj logici ako vlasnik 80% akcija daje 25 miliona vi koji imate 20% bi trebali dati 5 miliona.
Nisam ni sudija ni Bog da ja sudim zato Vama koji ste ulozili novac u socijalno politiku instituciju(sto je zrs zapravo)ostavljam tu polemiku.
Meni je najbolje što prvo uzmeš 100 miliona kredita, a onda gledaš kako ćeš provesti neki plan restrukturiranja. A i od kredita će radnike isplatiti samo nominalno, a poreze i doprinose sve sa zateznim kamatama. Radnici koji nisu tužili su donji.