NJUJORK, Na svjetskim su berzama prošle sedmice cijene akcija porasle, pri čemu su američki S&P 500 i Nasdaq indeks dostigli nove najviše nivoe u istoriji, zahvaljujući solidnim poslovnim rezultatima kompanija.
Na Wall Streetu je Dow Jones prošle sedmice porastao 1,4 odsto, na 18.080 bodova, dok je S&P 500 skočio 1,8 odsto, na rekordnih 2.117 bodova, a Nasdaq indeks 3,3 odsto, na rekordna 5.092 boda.
U fokusu ulagača bio je prošle sedmice Nasdaq indeks koji je u četvrtak premašio prijašnji rekordni nivo od 5.048 bodova, dostignut u martu 2000. godine prije tzv. ‘dot-com’ krize.
Prije te krize cijene akcija tehnoloških i telekomunikacionih kompanija vrtoglavo su rasle, no u martu 2000. uslijedila je oštra korekcija prenapuhanih cijena. Do 2002. godine Nasdaq indeks izgubio je više od 75 odsto, skliznuvši na samo 1.114 bodova.
“Godine 2000. cijene akcija mnogih brzorastućih kompanija kretale su se na nivoima od 200 do 300 puta iznad zarada tih kompanija po akciji. Taj se balon morao ispuhati. No, sada je situacija sasvim drugačija nego 2000.”, kaže Walter Price, direktor u kopaniji AllianzGI Global Technology.
Posljednjih 10-ak godina Nasdaq indeks, zahvaljujući razvoju tehnološkog i biotehnološkog sektora, socijalnih medija i mobilne telefonije, gotovo neprestano raste, izuzev perioda velike recesije u SAD-u 2008. godine.
A zahvaljujući čvrstim temeljima Nasdaq tržišta, analitičari smatraju da može i dodatno porasti jer tehnološke kompanije, koje imaju najveći udio u tom indeksu, stabilno rastu.
“Rekord Nasdaqa pokazuje snagu u tehnološkom i biotehnološkom sektoru, a očekuju se preuzimanja u oba sektora, posebno biotehnološkom”, kaže Tim Ghriskey, direktor u kompaniji Solaris Group.
Na stabilnost tehnološkog sektora ukazuju i prošle sedmice objavljeni poslovni rezultati niza kompanija, od Googlea i Facebooka, do Amazona i Microsofta, koje i dalje bilježe rast prihoda, za razliku od nekih drugih sektora.
Upravo zahvaljujući snažnom rastu tehnološkog sektora, i S&P 500 indeks dostigao je novi najviši nivo u istoriji, premda poslovni rezultati većine američkih kompanija nisu impresivni i premda niz makroekonomskih podataka ukazuje na usporavanje rasta američke ekonomije.
“Ovo je slučaj kada tržište gleda malo dalje u budućnost, kada cijene nafte više neće biti takav teg i kada će poslovni rezultati kompanija biti bolji nego što su sada”, kaže Anthony Valeri, strateg u kompaniji LPL Financial.
Dosadašnja sezona objava poslovnih izvještaja kompanija za prvo tromjesečje nešto je bolja od očekivanja. Prije sedmicu dana analitičari su procjenjivali da je dobit kompanija iz sastava S&P 500 indeksa pala za 2,6 odsto u odnosu na isti lanjski period, a sada očekuju pad od 1,3 odsto.
No, prihodi većine kompanija su podbacili, pa sada analitičari procjenjuju da su pali 3,5 odsto na godišnjem nivou, dok su prije nedjelju dana očekivali pad prihoda za 2,8 odsto.
Posljedica je to ponajviše visokog kursa dolara, koji je u prva tri mjeseca ove godine ojačao za 9 odsto u odnosu na korpu najvažnijih svjetskih valuta, što je izazvalo pad prihoda multinacionalnih kompanija s inostranih tržišta.
Niska očekivanja po pitanju zarada i prihoda posljedica su, takođe, oštrog pada cijena nafte u odnosu na isti lanjski period.
Od lanjskog juna cijena barela pala je gotovo 50 odsto, pa se očekuje oštar pad prihoda i zarada naftnih divova, kao što su Exxon Mobil i Chevron, koji će poslovne izvještaje objaviti iduće sedmice.
I na evropskim su berzama cijene akcija prošle sedmice porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 1,1 odsto, na 7.070 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 1 odsto, na 11.810 bodova, a pariški CAC 1,1 odsto, na 5.201 bod.
Na Tokijskoj je berzi, pak, Nikkei indeks prošle sedmice skočio 1,9 odsto, na 20.020 bodova, najviši nivo od 2000. godine. Hina