PEKING – Očekuje se da će reciklaža baterija postati kamen temeljac globalne energetske tranzicije, kako električna vozila (EV) i druge tehnologije na baterije budu postajale sve rasprostranjenije. Prema ekskluzivnim podacima kompanije Benchmark Mineral Intelligence, Kina drži dominantnu poziciju i u fazi prethodne obrade i u fazi rafiniranja reciklaže baterija.
Reciklaža baterija obuhvata dvije glavne faze. U prvoj se otpadne baterije obično usitnjavaju i odvajaju da bi se proizveo materijal poznat kao crna masa. Sljedeća faza je rafiniranje, koje prerađuje tu crnu masu u vredne hemikalije na bazi litijuma, nikla i kobalta za ponovnu upotrebu u katodama novih baterija.
Obim, infrastruktura i rana ulaganja Kine u lance snabdijevanja baterijama pretvorili su se u ogromnu prednost u kapacitetu reciklaže. Kao najveći proizvođač i korisnik litijum-jonskih baterija, očekuje se da će azijska zemlja preraditi 3,6 miliona tona otpadnih baterija u 2025. godini, u odnosu na 1,2 miliona tona u 2022. godini. To čini čak 78 odsto globalnog kapaciteta, jer će projektovani ukupni globalni kapacitet biti oko 4,6 miliona tona.
Na drugom mjestu je Evropa sa 416.000 tona, a na trećem zbirno ostatak Azije, sa 361.000 tona. Dok SAD pokušavaju da smanje svoju zavisnost od Kine u sektoru minerala, Sjeverna Amerika proizvodi samo 196.000 tona recikliranog materijala iz upotrebljenih baterija.
U fazi rafiniranja, situacija je još koncentrisanija. Projektovano je da će se kapacitet rafiniranja “crne mase” u Kini skoro utrostručiti, sa 895.000 tona u 2022. na 2,5 miliona tona u 2025. godini – što predstavlja 89 odsto globalnog kapaciteta.
Očekuje se da će ostatak Azije rafinisati 225.000 tona, Evropa 28.000 tona, a Severna Amerika samo 21.000 tona. Između 2022. i 2025. godine kapacitet rafinerija u Kini porastao je za 179 odsto, dok se očekuje da će kapacitet Sjeverne Amerike porasti za 425 odsto – iako sa mnogo manje osnove, piše portal Elements.
Kako globalna potražnja za električnim vozilima i skladištenjem baterija raste, zemlje koje žele da izgrade domaću infrastrukturu za reciklažu moraju ubrzati investicije kako bi smanjile zavisnost od kineskih lanaca snabdevanja.
Tokom protekle tri godine tržište sistema za skladištenje energije u baterijama (BESS) je bio najbrže rastući segment globalne potražnje za baterijama. U 2024. godini tržište je poraslo za 52 odsto, u poređenju sa rastom od 25 odsto na tržištu baterija za električna vozila. Među vodećim kompanijama na tržištu BESS-a su tehnološki giganti kao što su Samsung, LG, BYD, Panasonic i Tesla.
I baš kao kad je riječ o tržištima električnih vozila ili gorepomenutim recikliranim baterijama, Kina trenutno dominira globalnim raspoređivanjem BESS sistema, čineći približno dve trećine instaliranih kapaciteta. Međutim, očekuje se da će druga tržišta značajno porasti u narednim godinama, vođena jeftinim litijum-jonskim ćelijama i širenjem kapaciteta obnovljivih izvora energije.
Trenutno, Kina ima 215,5 GWh instaliranih kapaciteta i ambiciozan projekat da dostigne rezultat od 505,6 GWh. Sjedinjene Američke Države slede sa 82,1 GWh instaliranih i 162,5 GWh planiranih projekata, piše u izvještaju Benchmark Mineral Intelligence.
Ovo samo potvrđuje činjenicu da osim velikog ljudstva, koje pokreće potražnju u zemlji i predstavlja korisnu radnu snagu, Kina raspolaže i ogromnim resursima sirovina i nepreglednim prostranstvima gdje može da instalira i dovoljno izdvoji neophodne pogone za procesiranje reciklaže. Biznis.rs