BANJALUKA, Stalni rast švajcarskog franka, koji je početkom sedmice dostigao novi rekord u zemljama regiona, sve više otežava otplatu kredita u Srpskoj i BiH, licima i preduzećima koja su uzela zajmove u ovoj valuti jer će im rate biti sve veće.
Rekao je to “Glasu Srpske” ekonomski ekspert Spoljnotrgovinske komore BiH Duljko Hasić i naglasio da trenutne nepovoljne prilike u zemljama Evropske unije ukazuju na to da će vrijednost evra i dalje slabiti, zbog čega vrijednost franka, iako on ostaje na realnom nivou, raste.
– Stanje postaje dramatično, a najviše zabrinjava to što nadležne institucije još nisu ništa preduzimale po pitanju kredita koji su odobreni stanovnicima BiH prije nekoliko godina u toj valuti – istakao je Hasić.
On je dodao da, usljed rasta vrijednosti franka, rastu i rate za otplatu ovih kredita, zbog toga što je valutna klauzula vezana za franak.
Za koliko tačno će rata biti veća, oni koji su uzeli kredit u francima vidjeće tek kada im rata stigne na naplatu.
– Druge zemlje su odavno ukinule ovu klauzulu. Bilo bi neophodno da se licima koja su uzela kredite u ovoj valuti omogući odgađanje otplate na duži vremenski period da se pronađe neko drugo rješenje – istakao je Hasić.
Napomenuo je da, iako u BiH svega nekoliko banaka odobrava zajmove u švajcarskoj valuti, mnoga lica u BiH su uzela stambene kredite u ovoj valuti.
– Zbog stalnog rasta franka, lica koja su 2008. godine uzela kredite u ovoj valuti sada imaju veću glavnicu nego kada su uzela kredit, dakle iako po tri godine otplaćuju zajam, iznos koji duguju je ostao isti – rekao je Hasić.
Hasić je naglasio da banke u BiH, naročito poslije recesije, nisu smjele da vezuju valutnu klauzulu za švajcarski franak.
Govoreći o povoljnostima prilikom štednje u ovoj valuti, Hasić je istakao da, s obzirom na to da nije moguće dugoročno prognozirati stanje u ovoj oblasti, tako nije moguće ni davati preporuke o tome da li štedjeti novac u ovoj valuti.
Prelivanje krize
Na posljednji rast franka, osim Grčke, uticali su i najnoviji problemi sa Italijom, kojoj prijeti “grčki sindrom”. Naime, politička nestabilnost i strah da se kriza ne prelije i na druge članice evrozone doveli su do značajnog gubitka italijanskih banaka na berzama, dok su premije koje Italija plaća kod zaduživanja dostigle rekordni nivo od uvođenja evra. Glas Srpske
Rata kredita u francima sve veća
4 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Kakav bolid.. “Nadležne institucije ništa ne preduzimaju” ?
Koliko znam Agencija za bankarstvo RS je natjerala banke da uvedu mogućnost reprogramiranja kredita u švajcarcima na duže vremenske periode..
Krajem 2007 godine CHF je vrijedio 1,17 KM, a sad je na 1,67 KM, što je porast vrijednosti za oko 43% (ustvari KM je pala zbog pada EUR u odnosu na CHF).
Kupovina CHF bi se isplatila u svrhu zaštite od deviznog rizika, dok za građane štednja u CHF ne donosi prinose kao za EUR i KM, pa stoga nije ni privlačna.
Зар се не могу једном у току отпалте кредита да промјене валутну клаузулу?
@3
Moguće je, tako što ćete uzeti novi kredit vezan za EUR, sa glavnicom koliko iznosi sadašnji dug u KM po prethodnom kreditu. Problem je što ljudi već godinama otplaćuju kredit, a glavnica im je trenutno veća nego kad su uzeli taj isti kredit. Pored toga, kamatna stopa na kredite vezane za EUR je veća nego na CHF, što je jedan od glavnih razloga zašto su ljudi uopšte uzimali kredite vezane za CHF.
U svakom slučaju, oni koji su uzimali kredite u CHF su na velikom gubitku, pa makar sutra “zamijenili” valutnu klauzulu.