BANJALUKA – Krediti stanovništva u BiH prošle godine uvećani su za više od 1,5 milijardi maraka, što ekonomisti povezuju sa rastom zarada, jer se uprkos političkim i ekonomskim neizvjesnostima zaduživanje i potrošnja najviše kreću u skladu sa primanjima građana, piše Glas Srpske.
Prema podacima Centralne banke BiH, ukupni krediti domaćim sektorima u BiH na kraju decembra prošle godine iznosili su 28,69 milijardi KM, što predstavlja povećanje od 386,5 miliona KM ili 1,4 odsto u odnosu na novembar.
Najveći mjesečni rast kod vladinih institucija
Najveći mjesečni rast kredita zabilježen je kod vladinih institucija i iznosio je 175,6 miliona KM ili 12,8 odsto. Krediti stanovništvu povećani su za 111,2 miliona KM ili 0,8 odsto, privatnim preduzećima za 51,4 miliona KM ili 0,4 odsto, nefinansijskim javnim preduzećima za 34,8 miliona KM ili 4,7 odsto, dok su krediti ostalim domaćim sektorima porasli za 13,6 miliona KM ili 3,5 odsto.
Stanovništvo nosilac godišnjeg kreditnog rasta
Na godišnjem nivou ukupni krediti su porasli za 2,86 milijardi KM ili 11,1 odsto. Najveći apsolutni rast zabilježen je kod sektora stanovništva, 1,58 milijardi KM ili 12,2 odsto, dok su krediti privatnim preduzećima povećani za 864,3 miliona KM ili 8,1 odsto.
Krediti vladinim institucijama porasli su za 256,3 miliona KM ili 19,8 odsto, nefinansijskim javnim preduzećima za 74 miliona KM ili 10,6 odsto, a ostalim domaćim sektorima za 95,3 miliona KM ili 30,9 odsto.
Devizne rezerve manje na mjesečnom, veće na godišnjem nivou
Podaci Centralne banke pokazuju da su devizne rezerve BiH na kraju decembra iznosile 18,21 milijardu KM i bile su manje za 70 miliona KM u odnosu na prethodni mjesec, iako su na godišnjem nivou povećane za 572,7 miliona KM ili 3,2 odsto.
Nominalni rast nije realni rast
Ekonomista Marko Đogo istakao je da su podaci o kreditnom rastu prijatno iznenađenje, ali da nominalnu stopu rasta ne treba posmatrati kao realnu.
“Kada se odbije inflacija od oko 4,5 odsto i uzme u obzir rast BDP-a od približno 2,5 odsto, vidi se da je rast kredita najviše u korelaciji sa rastom plata, koji je prošle godine iznosio oko 12 do 13 odsto”, rekao je Đogo.
Plate glavni pokretač potrošnje i zaduživanja
On je istakao da je upadljivo to što stanovništvo u BiH, uprkos čestim političkim turbulencijama, nastavlja sa zaduživanjem.
“Povećanje plata se gotovo odmah pretvara u potrošnju i kredite, što ukazuje na to da su građani postali otporni na loše vijesti. Kod nas je potrošnja i kreditna aktivnost više povezana sa visinom primanja nego sa političkim ili drugim ekonomskim kretanjima”, naveo je on.
Vlasti se sve više oslanjaju na domaće finansijsko tržište
Govoreći o rastu kredita vladinim institucijama, Đogo je pojasnio da se, posebno u Srpskoj, u posljednje vrijeme oslanja i na domaće finansijsko tržište.
“Zbog ograničenja zaduživanja u inostranstvu, vlast se više oslanja na unutrašnje izvore finansiranja, što samo po sebi nije loše, jer kamate u tom slučaju ostaju u zemlji”, rekao je Đogo.
Upozorenje zbog trgovinskog deficita i pritiska na rezerve
Komentarišući kretanja deviznih rezervi, Đogo je upozorio da to zahtijeva dodatan oprez.
“Mjesečni pad rezervi može biti signal za oprez, posebno ako se uzme u obzir da je trgovinski deficit dostigao između 11 i 12 milijardi KM. Ukoliko ne bude dovoljno deviznih priliva, to može izvršiti pritisak na devizne rezerve, dovesti do smanjenja novčane mase, problema sa likvidnošću i usporavanja privredne aktivnosti”, istakao je Đogo.
Ukupni depoziti domaćih sektora, prema podacima Centralne banke BiH, dostigli su na kraju 2025. godine rekordne 37,32 milijarde KM, ostvarivši snažan godišnji rast od preko deset odsto, odnosno 3,45 milijardi maraka. Glavni pokretač ovog rasta je štednja stanovništva koja je za godinu uvećana za skoro 2,1 milijardu KM, pri čemu građani najviše novca drže na transakcionim računima. Pozitivne trendove prate i privatna preduzeća te vladine institucije sa značajnim prilivima, dok je pad depozita na godišnjem nivou zabilježen jedino kod nefinansijskih javnih preduzeća. Glas Srpske