– Revizori sumnjaju u istinitost prikazane vrijednosti imovine
– Akumulirani gubitak preduzeća premašio pola milijarde KM
– Rafinerija ima značajne transakcije sa povezanim firmama
– Rusi 2016. samo na kamatama od Rafinerije Brod uzeli 32 miliona KM
– Poreska uprava RS im produžila reprogram sa devet na 12 godina, bez kamata, uz grejs period od sedam godina
BANJALUKA, Rafinerija nafte Brod u prošloj godini je nastavila da gomila gubitke, kratkoročne obaveze su premašile njenu obrtnu imovinu za 15 miliona KM, prerada sirove nafte je u padu, a nastavak poslovanja zavisi od konstantne podrške matičnog ruskog preduzeća „Njeftegazinkor“, ozbiljno je upozorenje revizora.
Nezavisna revizorska kuća KPMG dala je mišljenje sa rezervom Rafineriji Brod u revizorskom izvještaju za prošlu godinu, a među glavnim zamjerkama su naveli da sumnjaju da je vrijednost nekretnina preduzeća manja od one koju je rukovodstvo prikazalo.
„Postoje indikacije da je nadoknadivi iznos nematerijalnih sredstava te nekretnina, postrojenja i opreme niži od njihove sadašnje neto vrijednosti koja iznosi 742,1 miliona KM“, navodi se u izvještaju.
Pored toga revizori su kazali da je gubitak Rafinerije nafte Brod u prošloj godini iznosio čak 71,5 miliona KM, dok je akumulirani gubitak premašio 591 milion maraka. Kratkoročne obaveze Rafinerije Brod premašivale su obrtnu imovinu za 15,7 miliona KM.
„Sposobnost preduzeća da nastavi poslovanje u skladu sa principom vremenske neograničenosti poslovanja zavisi od kontinuirane finansijske podrške matičnog društva. Matično društvo „Zarubežnjeft“ je 15. marta 2017. godine dostavilo pismo podrške društvu u kojem se obavezalo da mu pruži svu neophodnu finansijsku podršku za narednih 12 mjeseci kako bi nastavilo sa redovnim poslovanjem“, ističe se u izvještaju.
Rafinerija lani preradila 50.000 tona nafte manje nego 2015. godine
Iz izvještaja je vidljivo da Rafinerija nafte Brod ima značajne transakcije sa povezanim pravnim licima.
Prihodi Rafinerije od prodaje učinaka povezanim pravnim licima u 2016. godini, iznose 76,5 miliona KM, i to skoro svi (76,4 mil. KM) odnose se na prihod ostvaren od uslužne prerade sirove nafte za povezano pravno lice „Optima Grupa“.
U toku 2016. godine Rafinerija Brod je ukupno preradila 867.000 tona sirove nafte, što je za oko 50.000 tona manje u odnosu na 2015. godinu, kada je preradila je 913.000 tona sirove nafte. U odnosu na 2014. kada je prerađeno 990.000 tona taj pad je još drastičniji.
Ukupna bruto potraživanja od kupaca na kraju 2016. su iznosila 39,2 miliona KM, i najvećim dijelom, u iznosu od čak 32,7 miliona KM se odnose na potraživanje od povezanog pravnog lica „Optima Grupa“, a po osnovu potraživanja za uslužnu preradu sirove nafte.
Rusi samo na kamatama od Rafinerije uzeli 32 miliona KM
Rafinerija ima više kredita koje su joj odobrila povezana lica, a lani je samo po osnovu kamata tim firmama platila 32,1 milion KM. Od tog iznosa matičnom preduzećeu „Njeftegazinkor“ je plaćeno 23,9 miliona KM, dok se 8,1 miliona KM odnosi na rashode kamata po osnovu kredita dobijenih od povezanog preduzeća „Zarubežnjeft“.
Revizori su upozorili da Rafinerija nafte ima značajne transakcije sa povezanim pravnim licima te da iako rukovodstvo preduzeća smatra da posjeduje dovoljnu i adekvatnu prateću dokumentaciju u vezi sa tim cijenama, postoji neizvjesnost da se zahtjevi i tumačenja poreskih i drugih organa razlikuju od njihovog tumačenja.
„Rukovodstvo društva smatra da eventualna različita tumačenja neće imati materijalno značajnih posljedica po finansijske izvještaje društva“, dodaje se u izvještaju.
Rok za plaćanje obaveza prema RS produžen do 2019. godine
Dugoročne obaveze Rafinerije prema Poreskoj upravi RS na kraju 2016. godine iznosile su 74,3 miliona KM i odnose se na reprogramirane poreske obaveze za neizmireni porez na promet, kao i neizmirene poreze i doprinose na lična primanja.
Reprogramirane poreske obaveze su odobrene beskamatno, a prema ugovoru iz 2008. trebale su da budu izmirene do 1. jula prošle godine.
„Novim rješenjem Poreske uprave RS društvu je produžen rok za plaćanje reprogramiranih poreskih obaveza sa devet na dvanaest godina (do 1. jula 2019. godine), uz povećanje grejs perioda sa četiri na sedam godina“, navodi se u izvještaju.
CAPITAL: M. Čigoja
5 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Republika Srpska bi kao i ostale vlasti trbale uvesti neki vid suprvizije, nadgledanja i po potrebi preuzimanja upravljanjem privrednim društvima od značaja a na osniovu tog ako te društva posluju sa gubitcima i dugoročno ugrožavaju tu proizvodnju. Toliko mnogo ima stručnjaka koji će za kratko vrijeme dovesti Rafineriju iz gubitaša u preduzeće koje radi za zavidnom dobiti. To da rade sa gubitcima je priča za malu djecu i naivne. To je branša veoma profitibilna,koja stvara velike dobiti. Slično je u FBiH bilo i sa Cementarom Kakanj kad je bila u vlasništvu FBiH. Čim su je preuzele Haidelberg cjementare situacija se drastično promjenila i svake godine se ostvaruje zavidna dobit. Od prodaje državnog kapitala i tendera koji je bio po 4,25KM po akciji cjementara je isplatila oko tridesetak maraka po akciji. Istovremneo je sanirala sve štete i osavremenila proizvodnju. Nijemci kad dođu bar rade dosta više poštujući zakone i principe korporativnog upravljanja. Koliko je CementaraKakanj uplatila sredstava u buđet a koliko Rafinerija Nafte Brod iako je rafinerija gigant za cjementaru.
Sad zamislimo da je Rafineriju nafte kupila neka njemačka kompanija koja će upravljati slično kako upravljaju Hadelberg Cjementare Cjementarom Kkakanj i da daju slične rezultate. Cjementara kakanj ima početni kapital od 98.000.000KM a rfafinerija je višestruko veća čak desetak puta realno. na osnovu svih parametara od privatizacije rafinerije ista je trebala ostvariti dobit minimum preko tri milijarde maraka. Samo po osnovu dobiti trebalo jse do sad uplatiti preko trista miliona u buđet Republike Srpske. Dok je po osnovu ostalih stavki propušteno da se ostvari više milijardi prihoda u buđet a zaposlenici koji bi bili zaposleni u tom slučaju su uskraćeni za bar milijardu maraka. Rafinerija bi imala minimum 2000 zaposlenih puta 3000KM prosjek bruto bi bilo sedamdeset dva miliona godišnje. Za ovih skoro dvadeset godina ogrone su štete što se ne posluje u skladu sa korporativnim upravljanjem i domaćinski. Milijarde po raznim osnovama nisu slegla se u buđet a isto se iselilo veliki broj stanovnika koji se ne bi iselio da je rafinerija dobro radila.
Rafineriju sjeku i svaki dan prodaju željezo, nema više rafinerije, neće se moći ni pokrenuti više. Napravili su neku kompresorsku stanicu, koja ima tri kontenjera. Tu će puniti plin. I to je to. Sveli su cijelu rafineriju na skoro jednu pumpu… o je sve zbog Pančeva, oni su modernizovali postorjenje i mogu podmiriti cijelo područje. Jeftinija proizvodnja. Ovu će ovako držati da neko ne kupi, zato što je i Pančevo i ovi isti vlasnici.
Sta ??? a moje akcije
Zan vaše akcije je moguće pokrenuti tužbu protiv akcionara koji vam je svojim postupcima nanio i nanosi štetu, ZOOO. To čak nije teško dokazati stručnjaku. Potrebno je da dođe do povoljnog trenutka za tužbu, biće takvih tužbi u budućnosti.