BEOGRAD, Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU je privatnom kapitalu iz zemalja EU garancija da je Srbija dugoročno siguran partner, a ono što nudi evropska administracija je majušno u odnosu na ono što privatni kapital može doneti, smatra Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.
“Činjenica je, međutim, da veliki broj ljudi ne vidi sponu između potpisivanja ugovora s EU i efekta koji to ima na privatni kapital koji ulazi u zemlju”, dodaje Jelašić.
BiH se nalazi pred potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU, a Srbija je to već učinila. Kako se to odrazilo na privlačenje stranih investicija?
Ne bih želeo da jedan važan politički ugovor vežem za pitanje izbora, iako je sigurno da su najave o novim investicijama u Srbiju, kao i potpisivanje sporazuma bili delimično u vezi s određenim političkim događajima. Činjenica je da veliki broj ljudi ne vidi sponu između potpisivanja ugovora s EU i efekta koji to ima na privatni kapital koji ulazi u zemlju. Istina je i da bi Srbija da je prije godinu dana želela da finansira autoput Horgoš – Požega i traži finansijera za RTB Bor to uradila mnogo lakše nego danas, jer ne možete EU kazati da vam ne treba, a sutra kucati na vrata i tražiti više novca pod povoljnijim uslovima i jeftinije.
No, sigurno je da je potpisivanje sporazuma, a kasnije i potvrđivanje od strane parlamenata i početak pregovora o članstvu, najbolji znak za preduzeća iz tih zemalja da ulažu još više i da gledaju Srbiju kao dugoročno pouzdanog partnera, a to znači i više kredita i jeftinije kredite na kraći vremenski period. Ono što Brisel nudi je majušno u odnosu na ono što privatni kapital može da uradi. Naravno za političare je uvek mnogo jasnije i efikasnije da se slikaju s parama iz Brisela, ali kao neko ko veruje u slobodno tržište i privatnu inicijativu mislim da je mnogo važnije koliko će doći privatnog kapitala, nego koliko će birokratije stići iz Brisela.
Osjeti li se veći priliv investicija na početku godine?
Bez obzira na događaje u proteklih nekoliko meseci, novac dolazi u Srbiju u sličnom obimu kao i prošle i pretprošle godine. Deo dolazi u finansijski sektor, drugi u “braon” investicije (zagađujuća proizvodnja), ali ne i u “zelene” (nezagađujuća). Što se tiče sektora, građevina je jako popularna, a veliki interes vlada i za ranije zasnovanu proizvodnju, ali i za nove pogone.
Za Narodnu banku je važno da novac dolazi, ali i da ne ide u potrošnju nego u investicije.
BiH ima veliki deficit u trgovinskoj razmjeni sa Srbijom. Zašto je tako, da li u Srbiji nemaju podataka o proizvodnji u BiH?
To je pitanje za privatni sektor o tome gde oni pronalaze inicijativu. Kako god imamo suficit s BiH, mi imamo deficit sa drugim zemljama, ali to ne znači da će tako biti i za nekoliko godina.
Evo, na primer, sada svi pričaju o poljoprivrednim proizvodima i o velikom uvozu u ovom sektoru, odnosno kakav to efekat ima na inflaciju i tekući platni deficit. Sve zemlje u regionu su agrarne i mislim da to treba da iskoristimo kao svoju veliku šansu i da zaradimo, a ne kao elementarnu nepogodu.
Zajednički problem BiH i Srbije je inflacija. Kako se Srbija bori protiv rasta inflacije?
Inflacija je trenutno 12 odsto. Narodna banka cilja takozvanu baznu inflaciju i cilj je da krajem godine ona bude između tri i šest odsto. Sigurni smo da ćemo to postići.
Prestrukturiranje velikih preduzeća prioritet
Rekli ste da je veliki problem u Srbiji spor proces prestrukturiranja velikih preduzeća. Kako taj proces teče i šta ga usporava?
Prestrukturiranje velikih preduzeća je pitanje svih pitanja, jer je sigurno da će, ako ih država ne prestrukturira, i dalje političari, a ne privatna inicijativa određivati nivo zarada, investiranja i voditi politiku zapošljavanja. Ako političari odlučuju, onda će određivati i cenu usluga i roba i onda će ta preduzeća biti deo socijalne politike, a ne tržišta i država će slati loše signale.
Nadam se da će uskoro početi prestrukturiranje, koje je sada isključivo u planovima i strategijama. To je i glavni deo ekonomske politike i uskoro ćemo videti da li ćemo nastaviti da pišemo programe i studije.
Nezavisnost banke se dokazuje radom
Koliko je Narodna banka Srbije nezavisna?
Guvernera Narodne banke Srbije, kao i guvernere u drugim evropskim zemljama biraju političari, a nezavisnost se dokazuje kvalitetom rada, rezultatima i time da li se u svom radu rukovodi zakonima ili dnevnim događajima. Mislim da je bolje da o našoj nezavisnosti govore drugi, možda najbolje mediji. Nezavisne novine