BEOGRAD, Socijalno-ekonomski savjet Srbije podržao je inicijativu Unije poslodavaca za donošenje kvalitetnog okvira za nove oblike rada koji su postali dio prakse, kao što je rad van prostorija poslodavca.
Unija poslodavaca Srbije smatra da je potrebno kroz adekvatan okvir precizirati razlike između rada od kuće i rada na daljinu i da je neophodno uvesti mogućnost regulisanja radnog odnosa tako da zaposleni jedan dio radnogvremena provodi kod kuće.
Takođe, smatra da je potrebno definisati obaveze po pitanju opreme i sredstava za rad, naknade troškova rada, kao i obaveze poslodavaca po osnovu bezbjednosti na radu.
“Ovi i mnogi drugi aspekti rada od kuće trenutno su neregulisani i samim tim podležu arbitrarnoj proceni i odluci, što nije u korist ni poslodavaca, a ni zaposlenih. Unija poslodavaca Srbije smatra da je neophodno pažljivo analizirati prednosti i mane rada van prostorija poslodavca kako bi se osigurali sa jedne strane konkurentnost domaće privrede, a sa druge poboljšali uslovi rada za zaposlene”, saopštila je Unija poslodavaca Srbije.
Sa druge strane, predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” smatraju da bi svi oblici rada trebalo da budu definisani Zakonom o radu, a ne da se izvlače i regulišu posebnim propisima.
“Podržali smo inicijativu za analizom, ali insistiramo da se sve detaljno definiše Zakonom o radu, što trenutno nije slučaj. Naravno, analize mogu da se rade i pre toga kako bi tekst bio dobar i detaljan u okviru pomenutog zakona”, kaže za Biznis.rs predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić.
Viši savjetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić ističe da je stav ovog sindikata da svi oblici radnog angažovanja treba da budu unijeti u Zakon o radu, kao krovni zakon, kako se i ubuduće ne bi dešavalo ono što se dešavalo u prethodnim godinama da se segmenti Zakona o radu izvlače i da se regulišu posebnim propisima.
“Smatramo da je potrebno regulisati preciznije rad na daljinu, odnosno rad od kuće, kao i neke druge segmente, kao što su radna praksa, ali i rad preko agencija, odnosno privremeno radno angažovanje, koje sada imamo u nekim drugim zakonima. Sve to bi trebalo da bude regulisano krovnim zakonom jer ukoliko bismo nastavili sa parčanjem onoga što reguliše Zakon o radu nekim parcijalnim zakonima onda bi taj krovni zakon bio toliko ogoljen da ne bi imao smisla”, ocjenjuje Ristić.
Osmočasovno radno vrijeme za većinu zaposlenih misaona imenica
Na pitanje sa kojim problemima se suočavaju zaposleni koji rade od kuće, Ristić navodi da je to prije svega pitanje radnog vremena, zatim uslovi rada, ali i troškovi koji bi trebalo da idu na teret poslodavca, a ne radnika.
“Najveći problem jeste radno vreme. Bez obzira što na prvi pogled deluje da neko ko radi od kuće ima veću komociju, ispostavilo se vrlo često da se ne poštuju odredbe Zakona o radu koje govore o tome da je radna nedelja 48 sati, odnosno osmočasovno radno vreme. To u praksi nije primenjivano, tačnije poslodavci neretko vrše pritisak na zaposlene da budu dostupni online i mimo tog radnog vremena. Sve su to uglavnom poslovi koji se rade online, tako da umesto taj pristup bude jednostavniji za zaposlene koje rade od kuće, ispostavilo se da su oni mnogo više angažovani nego da rade u prostorijama poslodavca”, ističe Ristić.
Drugi problem sa kojim su se naročito tokom pandemije suočavali zaposleni jesu uslovi za rad, ali i obezbjeđivanje dodatne opreme, za koju se vrlo često podrazumjevalo da je neophodno da je obezbjede radnici.
“Zaposleni su koristili privatne računare i internet, pa su pojedini morali i dodatno da investiraju kako bi uopšte mogli da rade iako su to poslodavci bili dužni da im obezbede. Takođe, dešavalo se da su zaposleni radili u neadekvatnim uslovima i prostoru, pa smo imali supružnike sa troje ili četvoro dece, koji su isto vreme pratili nastavu online, što im je onemogućavalo normalan rad”, kaže on.
Kako ocjenjuje Ristić, poseban problem su troškovi, poput investiranja u opremu, plaćanja troškova struje, interneta, koji bi trebalo da idu na teret poslodavca.
“U ovom domenu, imali smo preporuku ministarstva, ali je to bila samo preporuka i zato je neophodno da se jasno definiše taj deo. Svakako, tu postoji prostor za preciziranje, ali lično mislim da bi to trebalo regulisati Zakonom o radu u kom se pominje rad od kuće, ali kao mogućnost i oblik rada, ali definitivno sve to bi trebalo da bude definisano ovim zakonom, što bi značilo da je i obavezujuće”, zaključuje viši savjetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić. Biznis,rs