MOSKVA, Ruska poljoprivredna kompanija EkoNiva nedavno je dobila kredit u iznosu od dvije milijarde rubalja (32 miliona dolara) kako bi proširila mljekarski dio poslovanja.
To ne bi bilo ništa neuobičajeno, da kreditor nije Centralna banka Rusije, koja je pripremila 100 milijardi rubalja za finansiranje poljoprivrednih projekata, piše Bloomberg.
Centralne banke uobičajeno se bave makroekonomskom politikom, a finansiranje firmi prepuštaju komercijalnim bankama. Ali sankcije Zapada, zbog agresije na Ukrajinu, firmama su otežale pristup kreditima, stoga im je ruska centralna banka jedina opcija za finansiranje.
“Moramo podstaći ekonomiju dugoročnim, jeftinim kreditima”, kaže za Bloomberg Andrey Margolin, ekonomista blizak Vladimiru Putinu.
Ruska vlada spremna je potrošiti 60 odsto imovine državnog fonda čija ukupna vrijednost je 75 milijardi dolara, na finansiranje industrijskih i infrastrukturnih projekata firmi. Vlada, osim toga, podstiče i centralnu banku da poveća svoj program kreditiranja. Centralna banka već je ranije u finansijske institucije ubrizgala desetine milijardi dolara, te pomogla naftnoj kompaniji Rosneft da otplati inostrani dug u iznosu od 26 milijardi dolara.
Ruska vlada raspolaže s ukupno 358 milijardi dolara u deviznim rezervama i zlatu. Ali problem kod korišćenja tih rezervi za pomoć privredi je u tome da su neke kompanije loše vođene, tako da je finansiranje tih firmi, zapravo, bacanje novca, smatra Bernie Sucher, američki investitor s dugogodišnjim “stažem” u Rusiji.
Sucher podsjeća da je slična situacija bila i 2008. godine, kad je ruska Vlada takođe pomagala likvidnost ekonomije, umjesto da krizu iskoristi za strukturne reforme.
Ovakvim postupcima će samo dodatno ojačati uticaj politike na ekonomiju, koji je već i do sada vrlo jak, kroz loše upravljanje državne kompanije, poput Rosnefta.
Rezerve u iznosu od 358 milijardi dolara mogu biti vrlo brzo potrošene. Već su smanjene za 30 odsto u odnosu na prošlogodišnji vrhunac, jer je centralna banka intervenisala na deviznom tržištu.
Ako cijena nafte ostane na 50 dolara, država će morati da posegne za rezervama kako bi popunila budžet. Na taj način mogle bi se istopiti rezerve državnog fonda vrijednog 73 milijarde dolara, koji je bio zamišljen kao podrška penzionom sistemu, komentarisao je za Bloomberg Dmitry Polevoy, glavni ekonomista u ING Bank Eurasia u Moskvi. Index.hr