BANJALUKA – I pored činjenice da ne postoji sveobuhvatni i standardizovani regulatorni okvir u vezi s ICO projektima, mnoge zemlje u svijetu su prihvatile ovaj alternativni i inovativni način prikupljanja finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju određenog projekta.
Inače, ICO ili inicijalna ponuda tokena u svijetu blokčein tehnologije ista je kao i inicijalna ponuda akcija. Suština je u tome da kada neko odluči da prikuplja finansijska sredstva za svoj projekat putem ICO, objavljuje dokument pod nazivom bijeli papir, u kojem opisuje projekat, šta je potrebno da se projekat ostvari, koliko je novca potrebno itd., a nakon toga javnost počinje investirati novac u taj projekat i zauzvrat dobija kriptotokene.
“Prema dostupnim podacima, globalno posmatrano, putem ovog načina finansiranja u periodu od 2017. do polovine 2019. godine prikupljeno je 19,238 milijardi američkih dolara. Evropsko tržište čini oko 41,8 odsto globalnog tržišta”, rekla je Zorica Golić, vanredna profesorica poslovnih finansija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, istovremeno naglašavajući da takav inovativni način finansiranja nije ništa lošiji od ostalih oblika finansiranja koje poznajemo u tradicionalnim finansijama.
U Evropi vodeća zemlja u pogledu lansiranih ICO je Velika Britanija, a slijede Ruska Federacija i Švajcarska te Estonija, Njemačka, Francuska i Litvanija.
“Druge evropske zemlje u kojima se ICO takođe koristi kao metod finansiranja su Španija, Slovenija, Poljska, Češka Republika, Austrija, Belgija, Luksemburg, Švedska i Slovačka“, rekla je Golićeva.
Ona ističe da je u BiH, prema njenom saznanju, bio samo jedan pokušaj organizovanja ICO, i to od strane kompanije “Bitminer Factory” iz Gradiške, ali je taj pokušaj, kako kaže, neslavno završio zbog nerazumijevanja finansijskih posrednika.
Podsjećanja radi, zbog nerazumijevanja i jednostranog raskida ugovora o otvaranju računa od strane UniCredit banke kompanija “Bitiminer Factory” spriječena je da realizuje milionski vrijedan projekat. Kompletan ovaj slučaj završio je na sudu, gdje je Okružni privredni sud u prvom stepenu presudio da UniCredit banka kompaniji “Bitminer Factory” treba da plati 256 miliona KM, a konačnu riječ o svemu ovome daće Viši privredni sud, pred kojim se predmet nalzi.
Suština spora “Bitminer Factoryja” iz Gradiške i UniCredit banke je u tome da je kompanija iz Gradiške imala plan da preko dvije hidrocentrale proizvodi struju, koju bi dijelom prodavala partnerskom preduzeću za rudarenje kriptovaluta, dok bi ostatak, odnosno višak električne energije koju proizvede, išao u elektroenergetsku mrežu.
Plan je bio da se za taj projekat animiraju i privuku investitori putem ICO, tako što bi se emitovali digitalni tokeni u zamjenu za novac, koji bi se prikupljao preko računa koji je bez ikakvih poteškoća otvoren u UniCredit banci u Banjaluci.
Prvi problemi nastali su nakon što je banka počela da vraća uplate, pravdajući se da ne može poslovati s preduzećem koja se bave kriptovalutama, jer su navodno takva interna pravila grupacije.
Međutim, u svijetu UniCredit banka poznata je kao neko ko je rano usvojio blokčein tehnologije i pametne ugovore, a tokom sudskog postupka u prvom stepenu banka nije mogla dokazati da grupacija ne posluje s onima koji se bave kriptovalutama.
U UniCredit banci ranije su rekli da je tužbeni zahtjev “Bitminer Factoryja” u potpunosti neosnovan te da je prvostepena presuda Okružnog privrednog suda u Banjaluci nezakonita, da su protiv prvostepene presude teške 256 miliona KM u korist “Bitminer Factoryja” podijeli žalbu i očekuju da ona bude usvojena. Nezavisne novine
5 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Opet tekst sa promovisanjem “rudara”. Ovo je postalo kao sapunica. Još malo pa ćete svaki komentar ispod teksta objavljivati kao “Nećete vjerovati šta je Akcionar rekao za rudare” 🙂
Što se tiče propalog biznisa, prevedeno na jezik običnog građanina, to bi značilo da ja napravim biznis plan za koji mi treba kredit o milion KM i da ću tim biznisom zaraditi 10 miliona KM. Banka mi prvobitno odobri kredit, a onda ga odbije jer je npr. zaključila da taj biznis neće biti uspješan. I ja fino odem na sud, tužim ih i dobijem za svih 10 miliona KM. A koja je garancija da će biznis uopšte biti uspješan u onom obimu u kojem je zamišljen? Čime su to dokazali na sudu?
U tekstu nam ne kažu koje su to dvije hidrocentrale u koje su zamislili ulagati? Postojeće ne možete kupiti, napraviti nove nije ni lako ni kratko, i uvijek koštaju više od planiranog. Dalje, koliko će koštati vaši koini koje iskopate? Koja je granična cijena po kojoj je uopšte isplativo “rudariti” npr. bitkoin? Šta ako cijena koina padne ispod troška rudarenja? Ili možda u kripto svijetu ne postoji pad, samo rast do beskonačnosti?
Da se razumijemo, banka je ispala totalno neprofesionalna, jer je trebala odbiti otvaranje računa u samom startu. Koja je šifra djelatnosti ovih “rudara” iz Gradiške? Da li imaju dozvolu regulatornih tijela za prodaju (viška) električne energije na tržištu? Kojim zakonom je kod nas definisan ICO? Sve su ovo razlozi zbog kojih je banka mogla odmah odbiti poslovanje sa ovakvim “klijentom”. Štetu su načinili, ali ni izbliza onoj koju “rudari” traže.
Blokiraju komentare koji ih množe sa nulom, pogasili linkove “projekta” (!?) a tamo sve pise kako jeste, a ne u presudi. U presudi pise sta se babi snilo!
Ovo je by the book ico prevara, a ne ico projekat
Već danima se u medijima provlače članci da se i Banka oglasila po ovom pitanju. I to vrlo detaljno. Što ne podijelite i Vi taj članak, pa da pokažete da ste objektivni da se čuje i druga strana. Ovako samo pokazujete da ste plaćeni da pišete protiv banke. I to debelo plaćeni očigledno.
Kako neko može u zvanične novčane tokove da unese, u ovom slučaju, 10 miliona KM a da niko ne postavi pitanje porijekla novca, pitanje količine novca u opticaju, može li povećana količina novca uticati na inflaciju. Kriptovalute su nadnacionalna priča i to ni jedna zemlja ne može kontrolisati?
Pročitao sam odgovor banke na jednom sporednom portalu, ali ga nema na bitnim medijima. Jasno je kakva je ovo prevara. Izgleda da je od ovih presuđenih 256 miliona dobar dio obećan političarima, sudijama i medijima.