PEKING, Kineske vlasti pokušavaju da obuzdaju proteste koji su izbili poslije propasti jedne investicione šeme u kojoj su milioni ulagača izgubili ukupno 4,7 miljardi dolara.
Propast fonda Ćjenbao (Qianbao.com) jedan je u nizu neuspjelih finansijskih poduhvata u Kini zbog kojih su izbili protesti i koji su doveli do žalbi zbog nezainteresovanosti zvaničnika za probleme malih investitora.
Stotine ljudi su po ledenom vremenu protestovale i pozivale vlasti da reaguju u gradu Nanđing na istoku zemlje, gdje je Ćjenbao, što je kineska riječ za novčanik, osnovan 2012. godine.
Na jednom video snimku vidi se kako policija odnosi demonstrante, dok okupljeni viču da “vlast provincije đangsu bije ljude”.
Osnivač jednog drugog internet fonda, koji je građanima nudio pozajmice novca, osuđen je u septembru na doživotni zatvor, po optužbi da je ulagače prevario za 7,7 milijardi dolara.
Državna agencija Sinhua pozvala je građane u tekstu o fondu Ćjenbao da “ne organizuju i ne učestvuju u ilegalnim aktivnostima”.
Ljudi koji su investirali novac u tu šemu protestovali su u Nanđingu 12. decembra kada više nisu mogli da pristupe svojim nalozima na internetu, kazao je jean od ulagača koji tvrdi da je u Ćjenbao investirao nekoliko stotina hiljada juana (desetine hiljada dolara).
Ćjenbao je imao 200 miliona registrovanih korisnika, navode kineski mediji. Njegov osnivač Džang Sjaolej predao se policiji 26. decembra, a istraga je u toku.
Za razliku od nekih legitimnih kinsekih investicionih poduhvata koji su se otrgli kontroli, policija i mediji opisuju slučaj Ćjenbao kao drsku piramidalnu prevaru.
Ta kompanija je ulagačima obećavala godišnju kamatu od 60 odsto, a njima su zarade isplaćivane na ime jednostavnih poslova kao što je gledanje reklama na internetu.
Od 30 milijardi juana (4,7 milijardi dolara) koliko su investitori ukupno uložili, jedan dio je iskorišćen za kupovinu firmi, među kojima su jedan fudbalski tim i proizvođač glicerina, ali je zaista postojalo svega 20 od više od 70 kompanija koje je Ćjenbao tvrdio da posjeduje, navodi policija.
Kako je zarada tih firmi bila premala za isplatu obećanih kamata, Ćjenbao je u tu svrhu koristio uloženi novac novih investitora.
Do procvata investicionih kompanija u Kini došlo je pošto su vlasti dozvolile širenje neformalne finansijske industrije tokom prethodne decenije u namjeri da podrže preduzetnike koji od državnog bankarskog sistema mogu da dobiju samo male kredite. Beta
