BANJALUKA – Centar za životnu sredinu saopštio je danas da propali energetski projekti u Srpskoj skupo koštaju njene građane, te da bi kupovina koncesija od firme „Comsar Energy“ bila potpuno netransparentan vid trgovanja dobrima RS, u kojem bi Vlada RS i građani Srpske bili u ogromnom gubitku.
Nakon što je portal CAPITAL objavio da kompanija „Comsar Energy“ odustaje od projekata i investicija u RS te da „Elektroprivreda RS“ planira da kupi njene koncesije, iz Centra su saopštili da nije jasno na koji način je ovaj otkup koncesija opravdan, kada je poznato da je Komisija za koncesije utvrdila da „Comsar“ nije ispunio uslove iz ugovora o koncesijama.
„’Comsar Energy’ prodaje koncesiju i vraća je u javni sektor za ogroman iznos. Na osnovu svega navedenog, pitamo se, zašto bismo mi kao potrošači električne energije, trebali platiti propuste u planiranju ovog projekta”, istakla je asistentica na programu Energija i klimatske promjene u Centru za životnu sredinu Majda Ibraković.
Dodala je da je u izvještaju iz 2018. godine, Komisija za koncesije Republike Srpske jasno navela da ovaj koncesionar ne ispunjava svoje obaveze i da niske cijene električne energije ometaju realizaciju projekta Ugljevik III.
„’Comsar’ je potom tražio produženje koncesije s 30 na 45 godina, zajedno sa smanjenjem kapaciteta s 600 MW na 350 MW jer bi postrojenje inače bilo neprofitabilno“, kazala je ona.
S druge strane, dodala je, Centar za životnu sredinu je krajem 2018. godine pokrenuo poseban postupak za podnošenje žalbe putem mehanizma za rješavanje sporova Energetske zajednice. Taj postupak je rezultirao dogovorom vlasti Republike Srpske da ne koriste postojeću ekološku dozvolu za blok Ugljevik III. Drugim riječima, za nastavak realizacije projekta novog bloka termoelektrane Ugljevik, potrebna je izrada nove studije o procjeni uticaja na životnu sredinu, kao i ostalih relevantnih dokumenata, što dodatno usporava proces realizacije projekta.
„Na kraju krajeva, u dosadašnjim studijama Centra za životnu sredinu potvrđena je apsolutna ekonomska, zdravstvena, ekološka i socijalna neefikasnost rudnika i termoelektrana, te je u tom pogledu jedini ispravan potez potpuno ukidanje koncesija za termoelektrane”, naglasila je Ibraković.
Ona je istakla da iako se na globalnom nivou ukidaju termoelektrane, vlasti u BiH i dalje slijepo vjeruju i prividno napreduju s „projektima na ugalj“ putem subvencioniranja državnih preduzeća, koja trpe nerealne gubitke kako bi održali neodržive cijene električne energije i nivoa zaposlenosti.
CAPITAL: M. Č.