SUBOTICA, Srbija klizi ka grčkom scenariju, zbog stanja javnih finansija, ocijenio je direktor Centra za slobodno tržište, ekonomista Miroslav Prokopijević.
Po tom pitanju se “ništa ozbiljno” ne radi, a nivo javnog duga bi “vjerovatno prešao” 60 odsto ukoliko bi se u obzir uzeo “realan kurs evra i realan nacionalni dohodak”, rekao je Prokopijević.
“Srbija ne može da izađe na finansijsko tržište u Londonu da bi pozajmila milijardu evra na deset godina, jer bi se tražila kamata na nivou između devet i 10,5 odsto. To je nepodnošljivo i niko normalan pod tim uslovima to ne želi da uzme”, ocijenio je Prokopijević, komentarišući stanje javnih finansija u Srbiji.
On je kao poseban problem naveo i to da je u ovom momentu teško prodati i državne hartije na domaćem terenu za manje iznose, dodajući da je “prosto čudno sa kakvim strpljenjem i laganim tempom se i prethodna i postojeća Vlada Srbije bave tim problemom”.
Prokopijević je ukazao da zaposleni u budžetskim ustanovama i penzioneri ne mogu da znaju kako će izgledati isplata penzija ili plata u narednih godinu – godinu i po dana, tačnije da li će ili ne biti zamrzavanja, odlaganja isplate ili smanjenja prinadležnosti.
“Mislim da svaki pojedinac koji je vezan za državni sektor o tome mora da razmišlja kada, na primjer, odlučuje da li da uzima kredit ili ne”, rekao je on.
Upitan o štednji u bankama, u jeku afere oko Agrobanke, Prokopijević je odgovorio da nije samo ta banka problem, već da u Evropi “u 100 najvećih nema ni jedne dobre banke”.
“Hronični problem sa bankama je danas veći nego što je to bio slučaj prije nekoliko godina. Tada je bio akutni, trenutni problem sa Liman bradersom”. Taj akutni nekako je suzbijen, ali hronični nikako da se suzbije, tako da banke nisu sigurne institucije, ne samo u Srbiji nego i širom Evrope”, rekao je Prokopijević.
Na osnovu svega, on je ocijenio da će običan građanin živjeti sve lošije, dodajući da to “ne mora da znači da će biti naglog pogoršanja, mada i do toga može doći”.
“Sigurno će biti teže u naredne dvije do tri godine. U tom svjetlu pametno je imati neku štednju, ali nije pametno držati mnogo sredstava u finansijskim dobrima kao što su novac i akcije. Bolje je imati u realnim dobrima i realnom biznisu, ako je to moguće”, zaključio je Prokopijević. Tanjug