BEOGRAD, Trend pada dinara u odnosu na evro može da se očekuje i ubuduće, a u toku godine kurs će najvjerovatnije da varira između 110 i 120 dinara za jedan evro, procjenjuju ekonomisti.
Pojedini ekonomisti u Srbiji procjenjuju da se dinaru crno piše…
Tri faktora su uticala na to: loši uslovi kretanja kursa u Evropi, pad priliva deviza zbog lošeg vremena i stara boljka – loše stanje u privredi i pad proizvodnje.
– Dodatne probleme stvara i smederevska željezara, ali jasno je da se potrefio i niz loših sticaja okolnosti, pa čak i loše vremenske prilike. Ipak, i Narodna banka Srbije bi mogla malo bolje da brani dinar. U ovakvoj situaciji bi prije nekoliko godina prodala 100 ili 200 miliona evra da bi stabilizovala domaću valutu – kaže ekonomista Zoran Popov.
Popov navodi da ga jako brine i ponašanje banaka.
– Ono što me dodatno brine je što niko ne zna šta rade inostrane banke u Srbiji. Ne bi bilo čudno da u datoj situaciji oni kupuju devize i prebacuju ih u svoje zemlje. To se dešava kada zemlja nema sopstvenu banku. A i na to je trebalo misliti ranije, o osnivanju državne banke, što je recimo uradila Njemačka da bi se spasila krize – govori Popov.
Ekonomista Stojan Stamenković kaže da je još u decembru prošle godine bilo poznato da će dinar pasti za sedam odsto, imajući u vidu rast inflacije u evrozoni od dva odsto i rast srpskih cijena od pet odsto. To je bilo jasno i prije zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, a sada, kada je MMF odlučio da reviziju aranžmana odloži do izbora, situacija je još komplikovanija.
– To će dodatno obeshrabiti investitore i poskupiti kredite, tako da tražnja deviza uporno raste u odnosu na ponudu. Do kraja godine devizne rezerve će opasti za dvije milijarde evra. To nije toliko strašno, jer NBS rukuje sa 12 milijardi – upozorava Stamenković i napominje da sljedeće dvije godine ne treba očekivati mnogo bolje stanje.
Stamenković ističe da je prilično razočaran ponašanjem MMF-a, koji nije postupio korektno prema Srbiji, jer su o budžetu i mogućim problemima na tržištu raspravljali sa Vladom Srbije, tako da su oni pogrešili u procjeni o budućim prihodima.
– Sada, da ne bi ispalo kako su oni pogriješili, pronađen je nekakav formalni razlog, da je budžet odstupio od fiskalnog programa. Naravno, nismo ni mi nevini, rebalans budžeta je mogao da bude napravljen. Ali politika se opet umješala u ekonomiju. Pošto Vlada Srbije nema podršku, koja zavisi od četiri poslanika Srpskog pokreta obnove, oni ne mogu ništa da urade prije izbora – govori Stamenković. B 92