BANJALUKA – Iako je još rano govoriti o procjenama pada BDP-a, gotovo je sigurno da će taj pad kada je riječ o BiH biti veći od pet odsto, a prema predviđanjima pojedinih ekonomista, moguće čak i duplo više.
U suštini, sve zavisi od toga koliko će trajati kriza izazvana virusom korona, tačnije restriktivne mjere koje ograničavaju rad, a predviđanja evropskih ekonomista i pojedinih centralnih banaka iz EU su da će pad BDP-a iznositi od pet pa do čak 20 odsto.
Ako uzmemo u obzir da BDP u BiH iznosi oko 33 milijarde KM, pad od 10 odsto u suštini bi značio da će neko “morati da plati oko 3,3 milijardeKM”.
Pad BDP-a podrazumijeva da ljudi manje troše, preduzeća manje proizvode i trebaju manje radnika, a u tom slučaju raste nezaposlenost, padaju zarade i investicije, a samim tim i poreski prihodi države, zbog čega postaje sve teže osigurati njene funkcije.
“Ugledni časopis ‘Ekonomist’ je predvidio pad svjetske privrede u 2020. godini od 2,2 odsto. Isti časopis je predvidio pad Njemačke od 5,6 odsto, Italije sedam odsto, Turske tri odsto, itd. Ukoliko će naši spoljnotrgovinski partneri zabilježiti pad poput Italije i Njemačke, za koje imamo procjene da iznose oko sedam odsto, najmanje što možemo očekivati je sličan pad ekonomske aktivnosti”, rekao je Saša Stevanović, ekonomista.
Ilustracije radi, u vrijeme ekonomske krize 2008. godine BDP BiH u 2009. godini pao je za malo više od tri odsto, tako da se može očekivati da bi negativni efekti pandemije mogli biti mnogo veći nego tada, ali ono što može da raduje jeste da gotovo svi u svijetu predviđaju daleko brži oporavak nego što je to bilo 2008. godine. Primjera radi, prema nekim analizama koje dolaze od njemačkih ekonomista, jedan od scenarija je da ove godine BDP u Njemačkoj padne 4,5 odsto, a već iduće godine dođe do rasta od jedan odsto.
Međutim, postoje i predviđanja koja govore da bi privreda ove godine mogla pasti 5,4 odsto, a već sljedeće porasti za 4,9 odsto.
“Problem BiH je što se slabo i jako sporo oporavlja, za razliku od zemalja Zapada. Procjene su da će već iduće godine doći do oporavka, a u tom slučaju BiH oporavak može očekivati tek 2022. godine”, rekao je Admir Čavalić, ekonomista.
On naglašava da će BDP BiH u ovoj godini prema njegovim procjenama pasti za 10, a možda i više odsto, ali da je teško govoriti pošto se ne zna do kada bi ova kriza izazvana virusom korona mogla trajati.
“Nama je u principu svaki dan bitan. Postoji nekoliko scenarija za Bosnu i Hercegovinu i kreću se isto kao i u drugim zemljama, a to je od pet do 20 odsto pada. Koliki će biti zavisi od globalnih kretanja, ali i mjera vlada”, rekao je Čavalić.
Procjenu pada BDP-a juče smo pokušali dobiti i od Centralne banke Bosne i Hercegovine, ali nam nisu odgovorili na postavljena pitanja. Jedan od indikatora koliko bi BDP mogao pasti u BiH je i procjena slovenačke centralne banke, koja je izašla s procjenom da bi BDP te zemlje mogao pasti između šest i 16 odsto.
Na tržištu rada, prema procjenama slovenačke centralne banke, pad broja zaposlenih biće između 1,8 i 4,7 odsto.
Vlada Slovenije već je izašla s planom pomoći od tri milijarde evra koji čeka na parlament, a prema mišljenju njihovih ekonomista, od toga će dosta zavisiti i ukupan pad BDP-a. Nezavisne novine