BEOGRAD, “Srbijagas” je u prošloj godini ostvario profit od 1,25 milijardi dinara, saopštio je danas generalni direktor tog preduzeća Dušan Bajatović i najavio da će ta kompanija do 2015. godine investirati oko 2,9 milijardi evra u razvoj gasnog sektora u Srbiji.
Profit “Srbijagasa” od 2008. godine porastao je četiri puta, a profitabilnost po radniku povećana je za 3,6 puta, sa 295.000 dinara na 1,72 miliona dinara, rekao je Bajatović na konferenciji za novinare. “Taj profit nije nastao u osnovnoj vrsti djelatnosti, transportu i prodaji gasa, zato što smo najveći dio vremena radili sa cijenama koje su niže od tržišnih, već su ovaj profit donijele finansijske operacije ‘Srbijagasa’ na drugim poljima”, rekao je on i dodao da je “Srbijagas” u tom periodu izgubio oko 200 miliona evra samo na nerealnoj cijeni gasa, zbog vođenja socijalne politike preko cijena gasa, a da su i izuzetno dugi rokovi plaćanja.
Srbija u narednih godinu do dvije dana ne može očekivati niže cijene gasa, osim pojeftinjenja koje ćemo dobiti prilikom potpisivanja dugoročnog ugovora sa “Gaspromom”, koje se očekuje, rekao je Bajatović i naveo da Srbija trenutno za 1.000 kubika gasa plaća oko 500 dolara, uključujući transportne troškove.
Bajatović je podsjetio da je Srbija na početku 2012. već dobila oko 12 odsto jeftiniji gas iz Rusije. Kada bude realizovan gasovod “Južni tok”, cijena gasa u Srbiji će zahvaljujući tom starteškom projektu, biti jednaka onima koje ima Njemačka, a koje su sada u toj zemlji nešto niže od cijena po kojima Srbija dobija gas iz Rusije, kazao je Bajatović.
Cijena gasa po kojoj potrošači u Srbiji sada plaćaju gas je niža za 20 odsto od tržišne i to je najniža cijena gasa u Evropi, izuzev Rumunije, naveo je on i dodao da bi umjesto sadašnjih 37 dinara za metar kubni, gas trebao da košta oko 40 dinara, naveo je Bajatović. Investicioni ciklus “Srbijagasa” od 2008. godine vrijedan je 423 miliona evra, od kojih su završena ulaganja vrijedna oko 180 miliona evra i to u transport, distributivnu mrežu i skladištenje gasa.
Do 2015. godine planirani su projekti vrijedni oko 2,9 milijardi evra, ponovio je on i precizirao da će oko 1,65 milijardi evra biti uloženo u gasovod “Južni tok”, oko milijardu evra u izgradnju četiri gasne elektrane kogenerativnog tipa u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Nišu, u još jedno podzemno skladište gasa u Srpskom Itebeju više od 75 miliona evra, u izgradnju LNG terminala u luci Pančevu oko 80 miliona evra, a sredstva će biti obezbijeđena u saradnji sa strateškim partnerima ili iz kredita, rekao je Bajatović.
Trenutna potraživanja “Srbijagasa” iznose oko 80 milijardi dinara, a dug “Srbijagasa” je oko 60 milijardi dinara, naglasio je Bajatović i dodao da je oko 20 odsto potraživanja “Srbijagasa” nenaplativo, i dio će morati da bude pretvoren u javni dug, ali nije mogao da precizira koliko će to tačno iznositi, jer o tome treba da odluči sljedeća vlada.
Potrošnja gasa u Srbiji od 2008. je porasla za oko 15 odsto, rekao je on i naveo da je u Srbiji prošle godine potrošeno 2,3 milijarde kubika gasa. Kada je riječ o broju zaposlenih u “Srbijagasu”, Bajatović je rekao da je 2008. godine, kada je on postao direktor, to preduzeće zapošljavalo 1.023 radnika, a danas 1.066 i taj porast od 43 zaposlena, nije posljedica povećanja zapošljavanja, već najvećim dijelom preuzimanja velikog broja distributivnih sistema i drugih gasnih preduzeća, a postojala je potreba i za visokostručnim kvalifikovanim kadrovima za sprovođenje značajnih projekata, kao što je izgradnja gasovoda “Južni tok”, čiju trasu kroz Srbiju projektuje “Srbijagas”.
Govoreći o subsidijarima, odnosno preduzećima iz drugih djelatnosti koje je “Srbijagas” preuzeo zbog dugova za gas, kao što su staklara Paraćin, Azotara, Agroživ, Metanolsko-sirćetni kombinat, Bajatović je rekao da je podignuta tržišna vrijednost tih preduzeća, od kada ih je preuzeo “Srbijagas” i da su ona uglavnom restukturirana i spremna za strateške partnere, a radna mjesta i proizvodnja u tim preduzećima su sačuvani. Tanjug