LONDON, Države evrozone i Međunarodni monetarni fond postigli su dogovor o davanju finansijske pomoći Kipru, ali ta akcija neće donijeti rezultate koji bi se mogli nazvati spasavanjem.
Druga najveća kiparska banka Laiki biće zatvorena, a gubitke, koji će se mjeriti milijardama evra, moraće da preuzmu njeni akcionari i oni sa depozitima većim od 100.000 evra.
Na taj način će jednim udarcem biti ukinut značajan izvor kredita za kiparsku ekonomiju, navodi se u uredničkom komentaru Bi-Bi-Sija.
Postoji određeno olakšanje za građane sa depozitima manjim od 100.000 evra, jer će njihova gotovina biti prebačena u Banku Kipra, najveću banku u zemlji, gdje će ostati netaknuta.
Ali i sama Banka Kipra biće restrukturisana, a troškovi tog procesa i sakupljanja dovoljno kapitala za njen bezbjedan rad ponovo će pasti na depozite veće od 100.000 evra, dodaje se u komentaru.
Za rehabilitaciju Banke Kipra biće potrebni mjeseci, a šanse da će ona moći da daje adekvatne kredite domaćinstvima i preduzećima su male.
U međuvremenu, strane banke koje posluju na Kipru vjerovatno će “spakovati kofere”, znajući da će ekonomija koja je već u recesiji vjerovatno da doživi dodatan pad.
Sve u svemu, dobijanje bilo kakvog klasičnog kredita na Kipru u narednih godinu dana biće skoro nemoguće, navodi Bi-Bi-Si.
Gledano dugoročno, kiparska ekonomija biće u veoma teškoj situaciji, a njena ofšor bankarska industrija i mogućnost sklanjanja novca ruskih preduzeća i pojedinaca u ovu zemlju praktično se zauvijek ukida.
Gubici koje će pretrpjeti veliki depozitori dovoljan su razlog da se svako ko može da bira gdje će držati svoj novac drži što dalje od Kipra. Iako se manje ušteđevine više ne suočavaju sa porezom od 6,75 odsto, kiparski građani vremenom će osiromašiti više od 6,75 odsto zbog ovog takozvanog spasavanja.
Lideri evrozone trebalo bi da razmisle o tome da će u nekom trenutku građani zemalja koje su u finansijskim problemima početi da se pitaju da li treba da plaćaju toliku cijenu za spasavanje evra, zaključuje se u komentaru.