BEOGRAD, Glavni problem lizing industrije u ovom trenutku je višak likvidnosti koji je nastao zbog nedostatka novih plasmana, a moguća riješenja su zakonske promjene koje bi omogućile lizing nekretnina i ukidanje PDV-a na kamatu, ukazali su predstavnici Asocijacije lizing kuća na današnjem okruglom stolu magazina Bankar posvećenom godišnjici Bečkog sporazuma.
Bojan Baša, predsjednik Asocijacije lizing kompanija podsjetio je da je NBS krajem oktobra relaksirala obaveznu rezervu za lizing industriju ali da su efekti izostali. “Efekti su izostali iz jednostavnog razloga što je lizing okrenut investicijama, a upravo su one izostale u prethodnoj godini“, objasnio je Baša.
On je rekao da bi za veću atraktivnost ulaganja u lizing industriju potrebna promjena institucionalnog okvira na čemu treba da rade i država i same kompanije, i podsjetio da se u zemljama regiona na taj način realizuje 25 do 45 odsto kapitalnih investicija, a u Srbiji svega 15 odsto.
„Višak kapitala definitivno postoji, jer je došlo do smanjenja obaveznih rezervi u lizingu za oko 8,5 procenata u prvih devet meseci prošle godine. Lizing kompanije nemaju nameru da taj kapital iznose napolje, ali je realan problem gde taj kapital da se plasira“, naveo je Baša.
Dodatan problem je sporost izvršnog postupka koji usporava preuzimanje predmeta lizinga od klijenata koji kasne sa plaćanjem rata. “Zakon omogućava da lizing kompanija u roku od šest dana dobije predmet nazad, ali zbog sporog izvršnog postupka dešava se da i posle nekoliko meseci ne možemo da dođemo do predmeta lizinga, što samim tim utiče i na pad kapitala”, rekao je Baša.
Vlastimir Vuković, zamjenik predsjednika Asocijacije lizing kompanija rekao je da su u prvih devet mjeseci novi plasmani u lizingu pali za 72 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i upozorio da će se efekti tog smanjenja tek pokazati u narednim godinama. Sličan pad zabilježen je i u Sloveniji, oko 42 odsto, u Hrvatskoj oko 50 odsto, a razlog je vezanost lizing industrije za mali broj sektora.
Dodatni problem, prema njegovim riječima, predstavlja i to što zakonski nije data mogućnost da se višak likvidnosti plasira na tržištu nepokretnosti putem finansijskog lizinga. “U zemljama okruženja, između 20 i 40 odsto portfolija lizing kompanija otpada na nepokretnosti. U Srbiji oko 1,2 milijarde aktiva lizing kuća i potencijalno bi od stotinak do nekoliko stotina miliona evra moglo da se uposli u sektoru nepokretnosti“.
Za to je, kako je naveo, potrebno da se dozvoli finansijskom lizingu finansiranje nepokretnosti i da sektor lizinga bude oslobođen PDV-a na kamatu i time stavljen u ravnopravan položaj sa bankama. Emg.rs
