BANJALUKA, Akcionarska društva u RS lani su pod udarom svjetske ekonomske krize prvi put od uvrštenja ne berzansko tržište ostvarila zbirni negativni finansijski rezultat.
Nerevidirani finansijski izvještaji više od 600 preduzeća listiranih na tržištu Banjalučke berze, dostavljeni APIF-u, pokazuju da je njihov ukupni poslovni minus u prošloj godini iznosio 113 miliona KM, dok su godinu prije okončali sa 9,1 milion KM u plusu. Gubitaške kompanije su sa godišnjim povećanjem ukupnog minusa za 38 odsto na 289,9 miliona, nadjačale profitabilne firme čija se ukupna dobit spustila za 18 odsto na 176,9 miliona KM.
U analizi su korišteni finansijski rezultati preduzeća bez dobitaka/gubitaka utvrđenih direktno u kapitalu s ciljem prikazivanja realnije slike njihovih poslovnih aktivnosti.
Ukupni poslovni prihodi kompanija minule godine su, takođe, smanjeni za oko deset procenata na 3,27 milijardi KM, rashodi su povećani za sedam odsto na 3,28 milijardi, dok su zbirne obaveze porasle za oko osam odsto na 3,36 milijardi KM.
Ekonomisti ukazuju da je 2009. godina bila obilježena globalnom recesijom nastalom zbog smanjene potražnje, a time i pada cijena mnogih sirovina i proizvoda na svjetskom tržištu.
“Prošle godine je došlo do punog ispoljavanja efekata svjetske ekonomske krize koja se odrazila i na preduzeća koja su prethodnih godina dobro radila, poput onih u drvnoj industriji”, ističe Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT.
Listu gubitaških kompanija u RS predvodi Rafinerija nafte Brod, koja je na godišnjem nivou dubiozu povećala za čak 4,5 puta na 99,5 miliona KM. Slijede “Željeznice RS” čiji je godišnji minus porastao za 48 odsto na 26,5 miliona KM, “Jadar” iz Zvornika, koji je u stečaju sa gubitkom od 10,4 miliona, te “Swisslion – Industrija alata Trebinje” i “Famos” iz Istočnog Sarajeva sa minusom od po 9,4 miliona KM.
Grabovac smatra da su ogromni gubici Rafinerije nafte posljedica značajnih ulaganja u postrojenja čije je zahuktavanje lani uticalo na pozitivni skor čitave industrijske proizvodnje RS.
“Treba imati u vidu i da su kapaciteti Rafinerije dimenzionirani za mnogo veće tržište i broj proizvoda. Stoga tek narednih godina, ako nastavi sadašnjim tempom i ne bude grešaka u vođenju preduzeća, treba očekivati poboljšanje njenih poslovnih rezultata”, kaže on.
Kriza je, pokazuje analiza, najviše pogodila drvoprerađivačke firme s nižim stepenom obrade koje su srezale poslovne prihode za 64 odsto, zatim rudarski i metalski sektor za po 45 odsto, te građevinska preduzeća čiji je obrt umanjen za 34 odsto. Najžilavije se, pak, pokazao prehrambeni sektor, koji je povećao poslovne prihode za dva odsto, dok je tekstilno-kožarska grana zbog Vladinih subvencija uspjela prilično da ublaži udar krize smanjivši obrt za “svega” sedam odsto.
Tradicionalno najprofitabilnija kompanija u RS je “Telekom Srpske” s lanjskom dobiti od 102,6 miliona KM, što je, ipak, za 14 odsto manje nego 2008. godine. Na drugom mjestu, uprkos smanjenju dobiti za čak 48 odsto, je banjalučko Građevinsko preduzeće “Krajina” sa 14,2 miliona KM. U vrhu su i tri preduzeća iz holdinga “Elektroprivrede RS” – Hidroelektrane na Trebišnjici sa dobiti 10,9 miliona KM (rast za 457 odsto), Hidroelektrane na Drini sa 7,35 miliona (skok za 651 odsto), te matično preduzeće “Elektroprivreda RS” sa blagim rastom dobiti na 6,5 miliona KM.
Ključna podrška građevinskom sektoru
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT, preporučuje vlastima da sistemskim mjerama prevashodno podrže građevinski sektor zbog njegovog uticaja na druge privredne grane. Tu prvenstveno misli na dalji pristup povoljnim kreditima za izgradnju i kupovinu stanova, te subvencionisanje stambene štednje.
“Moglo bi se, takođe, po modelu Hrvatske, razmotriti i smanjenje poreskog opterećenja na način da se PDV ne obračunava na ukupnu cijenu stana, već da se iz osnovice odbiju naknade za zemljište i komunalije. Pad budžetskih prihoda po tom osnovu bio bi amortizovan kroz povećan obim stambene izgradnje”, ističe Grabovac. Nezavisne novine