BEOGRAD, Novi model privrednog rasta i razvoja trebalo bi da se zasniva na tri stuba – povećanju investicija, podršci privredi, posebno onom djelu koji proizvodi za izvoz, kao i ulaganju u infrastrukturu – rekao je u petak, na predstavljanju postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije, koji je izradio tim eminentnih ekonomista, premijer Mirko Cvetković.
Prema predstavljenom modelu, privatne i javne investicije bi godišnje trebalo da rastu za 9,7 odsto.
– Država bi morala da pruži podršku privredi, ali država mora da nastavi ulaganja u infrastrukturu i tako obezbijedi povoljniji privredni ambijent i stvori uslove za otvaranje novih radnih mjesta – naglasio je u petak premijer.
Premijer je podsjetio da je model privrednog razvoja iz perioda prije krize dosta kritikovan, i to s pravom, s obzirom na to da je on iscrpio svoje mogućnosti, a kriza pokazala da je neodrživ. U određenoj mjeri takav model bio je nužan.
Ključni prijedlog novog modela rasta jeste da se rast potrošnje zamjeni rastom ulaganja i trebalo bi da se učešće investicija u bruto domaćem proizvodu poveća na 25 odsto u 2015. godini i 28 procenata u 2020. godini, dok bi učešće potrošnje u BDP bilo smanjeno sa 92,5 odsto u 2011. godini na 81 odsto u 2020. godini.
Učešće izvoza roba i usluga u BDP bilo bi povećano sa 27,6 odsto u 2009, na 65 odsto u 2020. godini, dok bi platno-bilansni deficit bio smanjen sa 7,1 odsto. Privredni rast u narednoj deceniji bio bi, u prosjeku, 5,8 odsto i njegova vrijednost bi 2020. dostigla 52,7 milijardi evra, ili blizu 8.000 evra po stanovniku. Ovom dinamikom, zaposlenost bi porasla za 16,9 odsto, odnosno bilo bi otvoreno oko 430.000 novih radnih mjesta.
Prema pretpostavkama novog modela rasta, prosječan rast industrijske proizvodnje u periodu od 2011. do 2020. godine projektovan je na 6,9 odsto, na godišnjem nivou. Osnovu za rast proizvodnje omogućio bi obiman rast investicija sa 4,9 milijarde evra, koliko su bile 2009. godine, na skoro 15 milijardi evra, koje se očekuju u 2020. godini. Direktne strane investicije trebalo bi da dostignu nivo od 2,3 milijarde evra godišnje.
Jedan od autora strategije, prof. Pavle Petrović otkrio je u petak da će najveći izazov za primjenu tog modela biti politički, jer dolaze izborne godine.
– Vlada, zbog toga, ne treba da se orijentiše ka kratkoročnim fiskalnim stimulansima i povećanju javne potrošnje, već da se okrene ka srednjoročnom smanjenju fiskalnog deficita – istakao je prof. Petrović.
Fiskalni deficit, prema procjeni prof. Petrovića, treba smanjiti sa pet na jedan odsto učešća u ukupnom bruto domaćem proizvodu u narednih pet godina, restrukturirati javnu potrošnju ka javnim investicijama i spriječiti nekontrolisani porast javnog duga.
Ideja autora novog modela privrednog razvoja je da se zadrži postojeći režim ciljane inflacije i fleksibilnog kursa.
Najveći izazovi, kada su u pitanju investicije, biće, prema mišljenju autora nove strategije, uklanjanje administrativnih barijera i jačanje institucionalnih kapaciteta države.
– Ukoliko bi Vlada Srbije usljed socijalnih i političkih pritisaka prihvatila populistički model, odnosno povećavala plate i penzije i ukupnu potrošnju, Srbija bi ušla u još dublju krizu – rekao je u petak prof. Stojan Stamenković.
Tadić
Izrada strategije privrednog razvoja države očekuje se uskoro. Kako iz Vlade najavljuju, čast da je predstavi javnosti imaće predsjednik države Boris Tadić.
Za konkurentnost ekonomije
Američka ambasadorka Meri Vorlik ocijenila je u petak studiju “Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine” osnov šta Srbija mora da uradi kako bi postala konkurentna tržišna ekonomija i dostigla održivi rast. – Primjena nove strategije će omogućiti da Srbija bude konkurentnija u regionu, Evropi i svijetu – naglasila je Vorlikova. Novosti