ALŽIR, Devizne rezerve Alžira iznose preko 182 milijardi dolara, saopštio je guverner Banke Alžira Mohamed Laksasi.
Guverner Laksasi je, govoreći uoči nacionalnog praznika Alžira 1. novembra, kada je 1954. počeo ustanak protiv francuskih kolonijalista, kazao da je privreda te sjevernoafričke države uspjela da odoli posljedicama globalne finansijske krize.
MMF je prognozirao da će Alžir završiti 2012. sa deviznim rezervama od 205 milijardi dolara, najvećim na afričkom kontinentu. Vlasti Alžira su polovinom oktobra odlučile da sa pet milijardi dolara odgovore na poziv za pozajmicu koji je uputio MMF.
Laksasi je, međutim, upozorio da nedovoljno razgranata privreda Alžira čini “relativno slabom” finansijsku stabilnost Alžira zbog poremećaja na globalnim tržištima energenata posljednjih godina.
Alžir, pored toga što posjeduje treće po veličini rezerve nafte u Africi od 12,2 milijarde barela, takođe je 10. zemlja u svijetu po rezervama zemnog gasa i drugi najveći posjednik tog energenta na crnom kontinentu.
Alžir namiruje 20 odsto potreba Evropske unije za zemnim gasom, najviše poslije Rusije i Norveške. Ukupan domaći proizvod (BDP) Alžira u 2011. umanjen je na 2,4 odsto u odnosu na 3,4 u 2010. usljed osporavanja u javnom sektoru, dok su istovremeno, poljoprivreda i državna administracija značajno porasli.
Očekuje se da alžirski BDP poraste na 3,1 odsto u ovoj godini i dostigne 4,2 odsto u 2013. Privredni sektori izvan eksploatacije hidrokarbonata, nafte i zemnog gasa su porasli za 5,2 odsto u 2011, u odnosu na šest odsto u 2010, iznio je Laksasi.
Ukupan domaći proizvod (BDP) Alžira, mjeren paritetom kupovne moći (PPP, po tržišnim cijenama) u 2011. je procijenjen na oko 263.7 milijardi dolara ili po stanoniku u prosjeku 7.333 dolara.
Uz prosječnu godišnju cijenu nafte od 112,94 dolara za barel u 2011, u poređenju sa 80,15 dolara u 2010, izvoz tog energenta je prošle godine umanjen za 4,89 odsto i vrijedio je 71,66 milijardi dolara.
Izvoz proizvoda nevezanih za naftu porastao je za 25,77 odsto na 1,22 milijardi dolara, u odnosu na 970 miliona dolara u 2010, naveo je guverner.
Višak u spoljnotrgovinskoj razmjeni iznosi 27 milijardi u 2011, i uvećan je za 62,4 odsto u odnosu na 2010.
Trend rasta je održan tokom prvih osam mjeseci 2012, sa viškom od 19,7 milijardi dolara, za 4,6 milijardi više nego u istom periodu 2011.
Da bi Alžir trebalo da ojača ekonomiju zasnovanu na bogatstvu i otvaranju radnih mjesta i da bude manje zavisan od hidrokarbonata, smatra takođe premijer Abdelmalek Selal.
Premijer Selal je nedavno pred parlamentom ocijenio da akcenat posebno treba staviti na poljoprivredu i industriju. Stopa nezaposlenosti je, prema zvaničnim podacima sa 30. odsto u 1999. pala na 10 odsto danas, ali je to područje koje vlada i dalje “pomno prati”, kažu alžirski zvaničnici.
Mediji, međutim, prenose kako se smatra da je nezaposlenost znatno viša među mladima do 30 godina koji u zemlji sa 37 miliona stanovnika čine 70 odsto.
Vlasti su planirale otvaranje tri miliona radnih mjesta između 2010 i 2014, što je dio sprovođenja petogodišnjeg plana tokom koga će biti uloženo 286 milijardi američkih dolara u unapređenje infrastrukture, izgradnju 1,2 miliona stambenih jedinica i razgranavanje privrede.
Premijer je naglasio da se daju pogodnosti domaćim i stranim ulagačima, ali da se Alžir neće odreći pravila 51 prema 49 odsto u korist države u upravljanju stranim investicijama.
Takav pristup, uveden u Alžiru 2009, nije imao negativan uticaj na strane direktne investicije (SDI) i zemlja u tom pogledu stoji mnogo bolje nego neki susjedi, kazao je Selal.
Prema podacima iz novembra 2011, tokom šest prethodnih godina realizovane SDI u Alžiru su premašile 18 milijardi evra. Tanjug
