BEOGRAD – Imovina privatnih penzionih fondova u Srbiji, za 12 godina poslovanja, premašila je 40 milijardi dinara. U fondove ulaže više od 190.000 građana, a dvije hiljade njih već dobija privatnu penziju.
Privatnih penzionera bilo bi i više da zakon prije izmjena nije dozvoljavao i jednokratno podizanje novca.
„Prosečna penzija je nekih 9.000 dinara, a od osnivanja mi smo pored redovnih penzija isplatili više od 43.000 zahteva, odnosno četiri milijarde dinara“, direktor Dunav penzija fonda kaže Zoran Milivojević.
U 53. godini u penziju mogu oni koji su ugovor potpisali prije izmjena zakona, sada je to 58. godina. Visina penzije zavisi od uloženog i dogovorenog perioda isplate.
Dobar zamajac razvoju penzijskih fondova dala su javna preduzeća. Kada je prije deceniju tržište reformisano većina javnih preduzeća počela je svojim radnicima da uplaćuju za dodatnu penziju. Međutim, zbog krize, to je bilo kratkog daha, tako da se danas prstima jedne ruke mogu izbrojati preduzeća koja i dalje uplaćuju.
Realnost je i da 60 odsto članova fondova miruje sa uplatama. Prosječan ulagač u privatni penzijski fond nema visoku platu, 40.000 dinara, čak i niže.
„Ono što je jako bitno jeste da je ovo sistem štednje u dugom vremenskom horizontu i sistem malo-pomalo“, navodi direktorka Rajfajzen penzijskih fondova Snežana Ristanović.
Što se duže ulaže u privatni fond penzija je veća, ali i za one koji su u 45. nije kasno. Primera radi, ako 20 godina uplaćuju 2.400 dinara mjesečno obezbijedili su 15 godina isplatu penzije od 13.700.
„Postoji apsolutna stabilnost u svim segmentima finansijskog sektora i po pitanju osiguranja i dobrovoljnih penzijskih fondova“, naglašava viceguverner NBS Željko Jović.
Više od 64 odsto uplata na lične račune članova fondova dolazi od njihovih poslodavaca, a među onima koji samostalno uplaćuju svoj penzijski račun ima i više od dvadesetak beba. RTS