BEOGRAD, Ne smatram da sam nepristojno bogat biznismen. Inače, mislim da treba da se razjasni šta znači to ”nepristojno bogatstvo”. Srbija treba da ima što više imućnih ljudi, koji su imovinu stekli legalno, jer onda će i narod bolje da živi – kaže, za ”Novosti”, Zoran Drakulić, predsjednik ”Ist pointa”.
* Da li poznajete ”nepristojno bogate” ljude?
– Ako se već to pitanje pokreće, treba jasno reći koji su to ljudi i zašto su ”nepristojno bogati”. Takve generalizacije mogu da budu opasne, jer je društvo u ekonomskoj krizi, možda dubljoj nego u zemljama u okruženju. Ako stvari u takvim uslovima budemo rešavali prozivanjem, ako se pritisak nastavi, bojim se da će deo biznismena otići. A, oni danas rade veliki posao u Srbiji, zapošljavaju mnogo ljudi…
* Razmišljate li i vi o odlasku?
– U ovom trenutku ne razmišljam o tome, imam dovoljno drugih problema. Ali, da imam opciju da odstupim, verovatno bih prestao da radim. Ako ulažete toliki napor, pa vas još neko stalno ”šamara”, logično je da izgubite entuzijazam. Mislim da sam radio pošteno, i to najgori mogući posao – dizao sam proizvodnju, čime se gotovo niko i ne bavi, i još trpim kritike…
* Državni vrh, a posebno predsjednik Tadić, uputio je mnogo primjedaba domaćim biznismenima u posljednje vrijeme. Da li su privrednici dovoljno patriotski nastrojeni i solidarni sa narodom?
– Mogu da govorim samo u svoje ime. Samim tim što radimo u ovim teškim uslovima u Srbiji i zapošljavamo mnogo ljudi, velike smo patriote.
* Kako ste shvatili metaforu sa ”tajkunskim mostom”?
– Ne razumem je, niti ću učestvovati u izgradnji tog mosta. I ne osećam se tajkunom, bar ne u pogrdnom smislu te reči.
* Da li ste u klubu ”Privrednik” razgovarali o aktuelnim prepucavanjima sa državom?
– Otkriću vam tajnu: desetak dana pre prozivki postojao je dogovor da se ne prepucavamo u novinama. A onda je usledio udar koji nisam razumeo. Ako se ozbiljni ljudi dogovore da treba da sarađuju jer je zemlja u izuzetno teškoj situaciji, ako na jednoj strani imate autoritet koji vam nešto obeća, a i mi smo imali reprezentativni autoritet, i ako se postigne dogovor koji se posle nedelju dana prekrši, onda tu neko ili nije ozbiljan ili želi da pravi jeftine političke poene. A to nije dobro, poručuje im jedan mali biznismen iz Srbije!
* S kim ste se dogovarali?
– Dogovarali smo se sa kim je trebalo. S jedne strane, imamo vladu i državni vrh, koji su legalno izabrani, a, sa druge, biznismene, koji su možda i najgori na svetu, ali nemamo bolje. Ako imate takvu situaciju, bolje je da se dogovaramo i da sutra stvorimo bolje biznismene. Srećan sam što će doći novi, i možda je vreme da mi idemo u penziju. I jedva čekam da vidim procvat sa tim novim nadama koje će ovo društvo da izrodi u ovakvoj situaciji!
* Biznismeni su pozvani da vrate ofšor kompanije u domovinu. Da li ste se preselili?
– Naše firme su već u Srbiji, jer ovde rade.
* Mediji su objavili da je država u posljednje tri godine zbog ofšor kompanija ostala bez dvije i po milijarde dinara. Da li je to moguće?
– Ne razumem o čemu je reč. Ako poslujemo u Srbiji, naravno da tu plaćamo i poreze na zaposlene, na profit… Za šta je, onda, uskraćena država? Osim ako ne iznesete dividendu, pa potrošite pare napolju umesto da ih reinvestirate ovde. Ali, to je vaš profit i možete da radite sa njim šta hoćete. Trebalo bi da sednu stručni ljudi i da se utvrdi šta je tačno. Da vidimo kako mogu da se iznose pare iz Srbije a da se ovde ne plaćaju porezi?! Možda me nauče nešto novo posle 30 godina.
* Da li i vi iznosite dividende?
– Naša firma od povratka pre 10 godina nijednu dividendu nije iznela. Nismo ovde uspeli da zaradimo toliko da bismo izneli pare u inostranstvo, a stalno ulažemo novi kapital.
* Da li domaći i strani privrednici posluju pod istim uslovima?
– Odgovoriću pitanjem: da li je bilo ko upitao ijednog stranca ovde da li radi preko ofšor firmi? Znači, primedbe su prevashodno upućene našim ljudima. Niko se ne osvrće na strance, što je dobro, jer bismo u suprotnom oterali i to malo investitora.
* Šta je bilo sa pričom da će biznismeni preuzeti propale društvene firme?
– Očigledno da niko nema interesa da se pokrene nešto novo. Ako želi dobro državi, vrh treba da brine o tome od čega će narod da živi, a ne da političari stalno budu u izborima. Od čega će ova zemlja da živi za godinu dana, kad proda ”Telekom” i EPS? Kad nestane novca, hoćemo li da ugasimo svetlo i svi budemo isti u mraku?! Osim toga, ne bih, iz političkih razloga, držao neke fabrike koje prave ogromne gubitke i dele plate duplo veće nego u našim privatnim fabrikama.
* Zašto te fabrike nisu privatizovane?
– Mogle su da budu, bile su na tržištu, država je mogla za njih da uzme stotine miliona. Nije ih prodala, a sada u njih ulaže stotine miliona. I, za samo nedelju dana, poređaju se svi ministri, jer su tu izbori. I svi hvale taj projekat.
* Javna je tajna da su naši biznismeni prezaduženi i da ne mogu da uzmu nove kredite. Gdje je rješenje?
– Svi smo se zaduživali u trenutku ekspanzije kompanija, kad je svetska privreda bila u usponu. Nažalost, stvari su se promenile i kod mnogih posao ne može da pokrije ni servisiranje kamata. Banke moraju da budu fleksibilne i da podrže poslovne ljude koji imaju šanse da se oporave.
* U suprotnom?
– Doći će do udara i na realni biznis i na banke. Verujem da ima dovoljno mudrosti da se u ovom trenutku stvari ne seku drastično i da ne dođe do katastrofe.
Kurs od 110 realnost
* Koliko vas pogađaju ove promjene kursa?
– Ništa me više ne pogađa. Ne možemo da branimo kurs, nemamo čime, to je izgubljena bitka. Nema priliva novca. Kurs će da ode na nivo između 107 i 110 ako ne bude nekih drastičnih događaja. To je loše, ali je realnost.
Bio bih 365 dana u fabrikama
* Da vodite ekonomsku politiku, koje bi bile vaše mjere?
– Oživljavanje proizvodnje i reindustrijalizacija. Zoran Drakulić bi 365 dana bio u fabrikama po Srbiji i gledao kako da dovede investitore. Ako treba, neka poklanjaju hale. Najvažnije je da liberalizujemo privredno okruženje, da privučemo strane ulagače, a mi donosimo zakon o konverziji zemljišta koji je katastrofalan i neprimenjiv u uslovima kada građevinarstvo ne radi.
Dali smo 1.000 evra po platanu
* Otkud biznismeni u ”akciji 37 platana”? Koliko je to koštalo?
– To je lep gest, koji nije mnogo koštao. Valjda oko 1.000 evra po drvetu. Drago mi je da negde raste drvo koje sam ja zasadio, posebno zato što se bavim delatnošću koja podrazumeva trošenje drveća da bi se dobila energija.
* Da li je neko tražio od vas da učestvujete u toj akciji?
– Ne. Klub ”Privrednik” često ima humanitarne i druge akcije za koje javnost ne zna, i dogovor je da o tome i ne pričamo. Novosti