BEOGRAD, Ova godina je ključna za ubrzanje trenda rasta, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin, povodom ekonomskih prognoza EK za Srbiju.
EK je nedavno potvrdila podatke o rastu srpske ekonomije u 2016. godini i za ovu godinu prognozirala rast od tri odsto, a 3,3 u 2018. godini, zatim veći pad nezaposlenosti, te nastavak daljeg obaranja javnog duga, a profesor Đuričin ukazuje da je jako dobro da se projekcije Evropske komisije poklapaju sa projekcijama Vlade Srbije, i to ne samo smislu trenda, već i apsolutnih brojeva.
“Ekstremno je važno da Evropska komisija smatra da će se ubrzavanje rasta u Srbiji nastaviti, uz pad nezaposlenosti”, rekao je Đuričin.
On podsjeća na činjenicu da je nezaposlenost u Srbiji, prema zvaničnim podacima statistike, niža nego što je bila 1989. godine
Postojeća fiskalna stabilnost, kao i stabilnost cijena i kursa je, prema njegovoj ocjeni, osnova za ubrzanje privrednog rasta i oporavak ekonomije.
“Mi prvi put posle više od 25 godina imamo tu priliku, mi smo sad na prevojnoj tački. Kako će se to i realizovati to sada zavisi od Vlade”, kaže Đuričin.
On, međutim, upozorava da ne treba biti neobrazriv, jer, smatra, postoje mnoge “podvodne hridi u našoj privrednoj strukturi”, koje su posljedica eho efekata iz djelovanja strukturnih neravnoteža iz prethodnog perioda, poput problema restrukturiranja javnih preduzeća.
Opasnost vidi u rastu kursa dolara, jer je veliki procenat našeg duga u toj valuti, te u rastu cijene nafte.
“To su dva trenda koja su veoma opasna za nas. Prema tome, mi moramo mnogo da trčimo da bismo stajali u mjestu”, smatra Đuričin.
Navodi da su preduzeća koja su označena za “šampione konkurentnosti”, bilo da se radi o javnom ili privatnom sektoru, nešto što bi trebalo da bude u fokusu vlade.
“Nema više prostora da vlada bude inertna i da govori kako će tržište sve da reguliše. Vlada mora da bude veoma agilna i da svojom vidljivom rukom utiče, između ostalog, i na nevidljivu ruku tržišta”, kaže Đuričin.
Vladi takođe preporučuje da nastavi čvrstu monetarnu i fiskalnu politiku, te da se mjerama industrijskih politika u prioritetnim sektorima poveća nivo investicija, nivo proizvodnje i nivo zaposlenosti.
Đuričin ukazuje da će se ritam smanjenja javnog duga ubrzati uz rast proizvođenje, zaposlenosti i izvoza, kao i investicije.
Srbija mora povećati proizvodnju namjenjenu izvozu kako bi imala na raspolaganju veći finansijski efekat za servisiranje duga.
To je, kaže profesor, važno jer je Vlada iscrpila dosadašnjim aktivnostima efekte mjera štednje i efekte fiskalne discipline, s obzirom na to da su postignuti veoma značajni rezultati u tom području.
Sve dugoročne projekcije o značajnijem smanjenju javnog duga, kaže Đričin, bile bi “nadahnuto nagađanje”, ali ističe da je važno da imamo viziju razvoja privrede.
“Važno je da imamo viziju razvoja privrede koja mora biti orijentisana na sektore razmjenjivih proizvoda, u smislu supsticije uvoza i ekspanzije izvoza zbog toga što to nama povećava platno-bilansnu ravnotežu i omogućava da viškovima prihoda servisiramo, restrukturiramo, otplaćujemo stare dugove”, zaključuje profesor Đuričin. Tanjug