BEOGRAD – Rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji od pet odsto u prvom kvartalu ove godine ne znači mnogo jer se u statistici privrednog rasta stope mjere u intervalima od jedne, pet i deset godina, pa to za sada služi samo za marketing, rekla je profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Danica Popović.
Popović je u intervjuu agenciji Beta rekla da joj taj podatak liči na prolazno vrijeme na 50 metara u maratonskoj trci “i time se niko ozbiljan ne hvali”.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je po objavljivanju tog podatka da je “apsolutno siguran da će Srbija zbog takvog rasta BDP u prva tri mjeseca ove godine biti prva u Evropi i medju najboljima u svijetu”.
“Vučić je ovih dana dana predvideo da rast u drugom kvartalu bude nula odsto, a da u naredna dva, do kraja godine bude negativan. Čemu onda hvalospev rastu od pet odsto u prvom kvartalu“, rekla je Popović. Dodala je da je “riječ o bezobzirnom marketingu vladajuće stranke”.
Popović je rekla da je prethodna vlast u Srbiji neprestano bilježila privredni rast veći od pet odsto godišnje, a da Srpska napredna stranka (SNS) to nikada nije uspjela.
“Da je reč o marketingu potvrđuje i podatak da je srpska statistika prošle godine prestala da objavljuje kvartalne ‘fleš’ ocene privrednog rasta jer su rezultati bili lošiji, a već je redovna praksa da vlast izlazi u javnost samo kada se ostvare dobri rezultati“, rekla je Popović.
Srbija će, prema njenim riječima, vjerovatno imati najmanji pad BDP jer nema more ni razvijenu saobraćajnu djelatnost te stoga neće ni pad BDP bit toliko snažan kao u zemljama koje imaju razvijenu turističku i saobraćajnu privredu.
“To je logika tipa – nismo ni imali aerodrome, pa nije pao broj poletanja. Ako je i do marketinga, mnogo je“, rekla je Popović.
Srbija, kako je rekla, ima prilično lošu strukturu BDP-a” u kojoj poljoprivreda ima izuzetno hipertrofirani udio, skoro osam odsto, a u razvijenim zemljama je to manje od jedan odsto.
Ocjenila je da je razlog zbog kojeg Srbija sporije “pada” tokom epidemije ustvari ‘tužan’, jer zemlja nema dinamičnu i međunarodno integrisanu privredu, pa kad svijet pada, Srbija ne pada.
Na pitanje da li je ministar finansija Siniša Mali mogao da dopusti ili možda sam izmisli “pare iz helikoptera”, Popović je rekla da je ne zabrinjava ponašanje ministra finansija, “jer tamo, kao i na svim ostalim funkcijama, glavne odluke donosi predsjednik države”.
“Predsednik je kako se vidi, prilično ishitreno, podelio svim punoletnim građanima po 100 evra“, rekla je Popović.
Istakla je da je otprilike toliko Srbija uštedila kumulativnim trogodišnjim smanjenjem penzija i “umjesto da penzionerima sada teatralno vrati novac i jednom se u javnosti pokaže kao ozbiljan državnik, Vučić taj isti iznos dijeli kao mađioničar u predizborne svrhe.
“A izbore bi dobio i bez toga. Kako i ne bi, kada je i međunarodna zajednica zvanično saopštila da Srbija više ne liči na demokratiju“, rekla je Popović.
Na pitanje kako ocjenjuje listu prioriteta investicija iz plana “Srbija 2025” i onih koje su do sada realizovane, Popović je rekla da “vozovi idu sve sporije, da nijedan put nije završen, a na sve to, više nemamo ni glavnu željezničku stanicu u Beogradu”.
“Srbiju svake godine napusti 50.000 građana, koji više ne žele da čekaju da Vučić ode ili da se ukine partokratija ili i jedno i drugo, pa da se konačno otvori mogućnost da taj privredni rast zaista dostigne neki veći nivo“, rekla je Popović.
Na pitanje da li Srbiji postoji neka institucija osim Vučića, Popović je rekla da “ovde ni institucija geometra više nije sigurna”.
Nedavno smo, kako je rekla, “bili svedoci kako predsjednik obavještava javnost o tačnoj dužini puta Kraljevo – Novi Pazar, ne koristeći mapu, već iskustvo koje je stekao jer je kolima prešao taj put”.
“Nisam sigurna da bilo ko u ovoj državi ima snage ili volje da mu se suprotstavi“, rekla je Popović.
A razlog za to, kako je rekla, leži u institucijama koje su prestale da funkcionišu.
Beta