BEOGRAD /NOVI SAD, Na hiljade prevarenih građana Makedonije i Srbije dokazali su ličnim primjerima da je kupovina stana u novogradnji rizičan potez.
Žrtve tvrde da je više od 6.000 prevarenih porodica u ove dvije zemlje ostalo bez domova.
Zvanične statistike o prevarama nema, a istraživanje novinara iz Makedonije i novinara Tanjuga iz Srbije, koje su podržale fondacije “Robert Boš” i “Tomson Rojters”, pokazalo je da je ukupna vrijednost prevara, odnosno izgubljenog novca građana, veća od 180 miliona evra.
“Vidite, pogledajte gore poslednji sprat! To je stan koji sam kupio za svoju ćerku pre 14 godina, a u koji nikada nisam kročio nogom”, rekao je suznih očiju penzionisani elektro inženjer Kiril Atanasovski, upirući prstom u vazduh, u polu izgrađenu stambenu zgradu u makedonskoj prestonici Skoplje.
Zgrada je nazvana Antigona, po čuvenoj grčkoj tragediji koju je napisao Sofokle, a sada ovaj 77-godišnjak proživljava i ličnu tragediju.
Prodao je sve što ima, kako bi ćerki obezbjedio krov nad glavom.
U januaru 2003. godine, platio je 28.000 evra građevinskoj kompaniji za dvosoban stan. U ugovoru je naznačeno da će se njegova ćerka useliti u taj stan za 24 mjeseca.
Ni slutio nije da kupuje stan u zgradi koja će postati centar najveće nekretninaške prevare u Makedoniji i koja će ga ostaviti bez para i bez stana.
Vlasnik “Fikoma”, kompanije koja je gradila Antigonu i njegova supruga, kasnije su osuđeni jer su prevarili stotine ljudi, prodavali su im stanove koje su prethodno već prodali nekoliko puta. Oboje su dobili zatvorsku kaznu zbog prevare i utaje poreza.
Čak i danas, neki od tih stanova “na papiru” imaju po pet-šest vlasnika. Svi imaju ključeve, ali niko nikada nije stigao do toga da u tom stanu živi, večera, gleda TV.
Pravna bitka za vlasništvo nad stanovima se još razvlači po sudovima, uz vrlo malo pomaka, a čitav blok zvrlji prazan.
Istraživanje je pokazalo da su slične prevare, prije 10-15 godine, bile veoma rasprostranjene u obje zemlje.
Udruženja koja su osnivali prevareni kupci procjenju da ima više od 6. 000 žrtava u kupoprodaji nekretnina, prevarenih za više od 180 miliona evra, a zvaničnu statistiku ne vodi niko. Niko i ne zna gdje i kada su prevare po ovom šablonu zapravo počele, ali čini se da su metode gotovo savršeno kopirane sa slučaja na slučaj.
Bilo je ovako: Kupci su plaćali stanove koji još nisu potpuno izgrađeni. Ako je zgrada imala, primjera radi, 50 stanova, građevinska komanija koja ih gradi nije bila zadovoljna s tim da ima 50 kupaca, već su isti stan prodavali nekoliko puta.
Neki od prevaranata su otputovali u Južnu Ameriku ili na neko drugo mjesto, kako bi izbjegli hapšenje, suđenje i kazne, ali u svakom slučaju, tvrde advokati, novac je nestajao bez ikakve šanse da se oštećenima vrati.
Žrtve, od kojih su mnoge izgubile životnu usteđevinu, još ne mogu da vjeruju da su u tom poslu ostavljeni praznih ruku i džepova.
Nenad Pejin iz Novog Sada, jednom od većih gradova Srbije nikada nije sreo Atanaskovskog, ali da jeste, imali bi temu za razgovor. Obojica su žrtve prevare koje su provele više od decenije tražeći pravdu po sudovima. Obojica se i dalje nadaju srećnom kraju.
Pejin nije od onih ljudi koji će se povući pred nepravdom i ćutati. Precizan je, uredan i sistematičan, što su osobine koje je kao dugogodišnje vojno lice razvio do savršenstva. A budući da je u penziji, ima i dosta vremena da se bavi ovim problemom.
On je svoj slučaj proučio toliko temeljno, da bi, samo slušajući ga, moglo da se pomisli da je iskusan advokat. Sa fascinantnom upornošću, i dalje se bori za svojih 18.000 evra, za koliko je prevaren kada je 2003. godine tim novcem kupovao stan.
I Pejin je za ovu investiciju prodao veliki porodičan stan, kako bi kupio dvije manje nekretnine – jednu za sebe i suprugu, a drugu za sina. Na njegovu nesreću, kasnije je saznao da je stan od 28 kvadrata već prodat nekoliko puta i svi u lancu tvrde da su vlasnici.
“Život mi se promenio preko noći. Umesto stana, kupio sam problem. Borim se već 13 godina i ne planiram da odustanim, iako sam prošle godine imao infarkt“, kaže Pejin.
On je i predsjednik Udruženja prevarenih kupaca u Novom Sadu, koje trenutno ima oko 90 članova, a kako tvrde, samo u Novom Sadu je bilo oko 3. 000 sličnih prevara, a u cijeloj Srbiji ima oko 5. 000 prevarenih.
“Neki od naših članova su čak uzimali kredite da kupe stan. Oni i dalje plaćaju banci rate, iako nikad nisu ušli u stan koji otplaćuju”, ogorčeno priča Pejin.
Većina duplih i višestrukih prodaja stanova u Srbji i Makedoniji dešavala se prije 10-15 godina, objašnjava Nenad Đorđević iz “Klastera nekretnina”, a mamac je bio preniska cijena.
“Cene su izgledale previše dobro da bi to bila istina – i nije ni bila. Investitori su spuštali cenu 20-30 odsto, i to je razlog zašto su kupci pristajali da daju novac bez ulaska u posed. Da bi uštedeli“, objašnjava on.
Prevare su obuzdane kada su sprovedene velike reforme u ovom sektoru, i manje više u isto vrijeme u obje zemlje – dok još nije bilo elektronske baze podataka (elektronska evidencija ugovora – Libra uvedena 2010. u Srbiji), ili specifičnih zakona koji zahtevaju da se prođe kroz procedure koje će onemogućiti ovakvu vrstu prevara.
Epidemija duplih prodaja stanova ostala je stvar prošlosti, ali stručnjaci i dalje savjetuju oprez.
Kako se desilo da prevareni ostanu bez obeštećenja, objašnjava Lorija Vanevska iz Skoplja, koja je bila advokat žrtvama Fikoma, a i samoj sebi – jer je i ona kupac stana u Antigoni.
“Vlasnik kompanije, Nikola Nikolić, bio je samo marioneta koja je skrivala prevarante na mnogo višem nivou”, tvrdi ona, optužujući istovremeno i pojedine banke da su sudjelovale u prevarama. On i njegova supruga, kaže Vanevska, nikada nisu priznali gdje je završio novac prevarenih, a nije nađen ni na jednom računu koji je bilo moguće pratiti.
Nikolić je prije dvije godine pronađen mrtav u ćeliji, a zvanično je zabilježeno da je riječ o samoubistvu. Sa njim, umrla je i nada onih koje je prevario da će ikada videti svoj novac.
“Situacija bi bila potpuno drugačija da je Nikolić progovorio na sudu i otkrio ko je još umešan”, kaže Vanevska koja ukazuje i na krivicu sudova.
“Sud je preuzeo ulogu advokata banke, iako je pravda trebalo da bude na strani građana. Dve od tri zgrade koje je Fikom gradio, završile su kod banaka, a zatim su prodate trećim kompanijama, koje su ponovo pustile stanove u prodaju”, objasnila je.
Nenad Pejin iz Novog Sada djeli nepovjerenje u sudski sistem. On kaže da je preuzeo mnogo posla koji je trebalo da obavi država, kao što je prikupljanje dokaza i savjetovanje drugih. Frustriran je i sumnjičav kad je riječ o suđenjima koja traju beskrajno dugo.
“Milioni evra od prevara mora da su negde završili, možda čak i u rukama ljudi od zakona, kako bi otezali suđenja“, kaže on i dodaje da je našao mnogo falsifikovanja u dokumentima.
“Da se ovo dešavalo u Americi ili u nekoj drugoj razvijenoj zemlji, žrtvama bi bili isplaćeni milioni dolara na ime štete”, primjetio je.
Notar iz Srbije, Miodrag Đukanović, objašnjava da su žrtve mahom iz siromašnijih porodica, koje je privukla preniska cijena.
Prevaranti su, navodi, koristili različite trikove za naivne kupce, a jedan od njih je bio i optička iluzija.
“Kako bi prodali isti stan dva puta, prevaranti bi u planovima istakli podatak “Stan 3A”, a onda bi na vratima stana pa i u podacima gubili to “A”, i ostajao bi samo stan broj 3, iako taj broj zapravo ne postoji u knjigama”, objašnjava Đukanović.
Danas su kupci bezbjedniji, dodaje, iako se povremene prevare i dalje dešavaju, to su sporadični i pojedinačni slučajevi, a ne masovna pojava.
“Danas su notari u obavezi da provere kompletnu dokumentaciju koja prati nekretninu, proveravaju je u elektronskoj bazi podataka kao i u katastru, a odgovaraju svojom imovinom za pogrešnu informaciju”, navodi on.
Nikola Velkovski, predsjednik makedonskog Udruženja građevinara kaže da je sistem omanuo jer kupci nisu imali instrumente da se zaštite.
“U to vreme, kupci nisu mogli da otkriju da li je stan prodat nekoliko puta. Država je morala da reaguje mnogo brže i da blokira kompanije, njihovu imovinu i račune u banci, što se očigledno nije dešavalo”, kaže on i primećuje da su prevare uticale negativno na prodaju stanova, jer su građani izgubili poverenje u sistem.
Miroslav Bijelić (52) profesor srpskog jezika i književnosti iz Novog Sada, takođe žrtva nekretninaške prevare, jedan je od šačice ljudi koji su uspeli da dobiju prevaranta na sudu, mada mu je za presudu u njegovu korist trebalo punih devet godina.
On je uspio da povrati malo vjere da vrijedi voditi pravnu bitku u Srbiji. Jedino u čemu nije uspio – jeste da dobije svoj novac nazad.
“Nadam se da presuda neće ostati samo mrtvo slovo na papiru“, kaže on, uz opasku da mu je ovo suđenje godinama iscrpljivalo energiju i novac, zbog čega se nikad nije ni oženio.
Njegova pobeda, međutim, ukazala je na veći problem, a to je da, čak iako je pobedio na papiru i pred zakonom, i dalje nije dobio ni dinar kompenzacije za izgubljenu nekretninu.
Đukanović nije optimista kad je riječ o takvim prevarama i povraćaju novca.
“Vlasnik stana može biti samo jedan, a to je dakle samo jedina prevarena osoba u lancu višestrukih prodaja koja može da dobije neku kompenzaciju. Svi ostali imaju pravo da dobiju obeštećenje, međutim, u većini slučajeva to lepo zvuči u teoriji, ali u praksi nije moguće“, kaže on.
Đukanović navodi da sve te prevare po sličnom šablonu verovatno nisu slučajne, već dobro isplanirane.
“Prevaranti obično nemaju imovinu na svoje ime, pa sud i nema šta da konfiskuje. Čak i kad ih proglasi krivima. Investitori su u startu znali da će prevariti kupce i pripremili su teren. Na žalost, građani uglavnom i ako mogu da ih pobede na sudu, šanse da će većina njih dobiti svoj novac nazad su veoma male”, rekao je ovaj notar.
I dan danas Skopljanin Kiril Atanasovski, posle 14 godina otkad je kupio stan, reaguje kao da je prvi put postao svjestan svega izgubljenog – novca i vremena, a njegova ćerka je i dalje podstanar.
“Starimo zajedno sa zgradom. Neki od kupaca su umrli čekajući da sudsku odluku, neki su ozbiljno bolesni, a nekolicina njih i dalje veruje da će dobiti stanove koje su platili“, kaže on i dodaje da je okrenuo leđa stanu u Antigoni, te nastavlja da živi s finansijskom štetom koju ni dan danas porodica nije uspjela da nadoknadi. RTV
