SARAJEVO, Iako su predviđene novčane kazne za direktore preduzeća koji ne pokrenu stečaj firme u skladu sa zakonom, do sada nijedan od njih nije kažnjen, tvrde stečajni upravnici, ekonomisti i sindikati.
Kažu da je u BiH otvoren stečaj gotovo 500 preduzeća i da ih većina ide u likvidaciju, jer su u njima stečajevi kasno pokrenuti.
Po zakonu je direktor firme dužan pokrenuti stečaj ukoliko ona 30 dana ne izmiruje novčane obaveze, a kazne za neispunjavanje ove zakonske obaveze su od 500 KM do 1.700 KM.
“Zakon je jasan, ali je problem što ga ne poštuju. Inspekcijski organi koji kontrolišu poslovanje firme trebalo bi da pokrenu pitanje kažnjavanja ako imaju podatke da je firma nelikvidna”, smatra Edhem Biber, predsjednik Saveza samostalonih sindikata BiH.
Ističe da bi stečajevi, da su pokrenuti na vrijeme i po zakonu, brže bili završeni i vodili bi ka ozdravljenju preduzeća, što im i jeste cilj.
“Sada stečajevi predugo traju i završavaju likvidacijom”, kaže Biber.
Stečajni upravnik Zijad Fazlagić naglašava da je u ovom momentu za stečaj zrelo bar tri puta više firmi od onoga broja u kojima je pokrenut. Kaže da treba kažnjavati direktore za nepokretanje stečaja, te da je nelikvidnost preduzeća problem koji treba rješavati na vrijeme.
“Ljudi iz poslovnih krugova ne znaju da će se najprije naplatiti iz stečaja. Na pitanju kazne za direktora koji ne pokrene stečaj u skladu sa zakonom treba da rade banke, pa i članovi uprave i nadzornog odbora firme. Međutim, često su vlasnici krivi za nelikvidnost jer nisu dobro upravljali kapitalom”, dodaje Fazlagić.
Ekonomista Duljko Hasić smatra da se nepokretanjem stečaja kupuje socijalni mir, ali samo prividno, te da postoji bojazan od stečaja jer se misli da je to kraj.
“Većina firmi koje su otišle u stečaj i likvidirane su bilo bi spaseno da je stečaj pokrenut na vrijeme. Zakon treba doraditi kada je riječ o tome ko i u kojem roku podnosi prijave protiv direktora ako ne pokrene stečaj. Tu je odgovornost na organima vlasti, ali ona nije definisana zakonom. Male su i kazne”, kazao je Hasić, dodavši da je do sada stečaj pokretao uglavnom sindikat.
Nedostaje sertifikovanih stečajnih upravnika
Direktor Asocijacije poslodavaca BiH Alija Remzo Bakšić rekao je da su kod nas već 20 godina stečajevi zaboravljeni kao institucija za sanaciju preduzeća jer, između ostalog, nema dovoljno certificiranih stečajnih upravnika.
“Najvjerovatnije će se većina stečajeva desiti u firmama koje su privatizovane javnim upisom dionica ako država ne napravi selekciju preduzeća koje treba spasavati. Otezanje sa stečajem ide na štetu bh. ekonomije”, dodao je Bakšić.
Ministar energije, rudarstva i industrije FBiH Vahid Hećo slaže se da je problem što ne postoji dovoljno stručnih stečajnih upravnika, pa se stečaj obično pretvori u likvidaciju. “Niko se ne usuđuje otvoriti stečaj i neće da kažnjava ove što to ne rade”, kaže Hećo.
Preduzeća propadaju, direktori bez kazne
