BEOGRAD, Bezizlazna beskonačnost. Tako bi ukratko zvučala ocjena likvidnosti srpske privrede. Posljednji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je u blokadi čak 64.518 pravnih lica i preduzetnika u Srbiji, a ona je „teška“ 2,2 milijarde evra. Dug srpskih preduzeća, što domaćim, što stranim bankama, već godinama stagnira na nivou od oko 19,7 milijardi evra.
U Srbiji je zaposleno 1,77 miliona ljudi. Od toga oko pola miliona radi u javnom sektoru. Prilično gruba računica pokazuje da svaki od 1,27 miliona zaposlenih u privatnom sektoru „na vratu“ nosi po 15.511 evra duga srpske privrede. Uz prosječnu platu od oko 345 evra, znači da bi se krediti isplatili kada niko od zaposlenih ni dinara plate ne bi dobio pune tri godine i devet mjeseci.
Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da kada se dugu privrede doda i javni dug države dolazimo do cifre od ukupno 37,1 milijardu evra. Kada se ona rasporedi na sve zaposlene u zemlji, pokazuje da na svakome od nas „pripada“ po 17.728 evra duga, što poslodavca, što države.
– Od februara 2009. godine do sada imamo potpunu stagnaciju kredita privrede – kaže Zdravković. – Prekogranični krediti su manji za oko 2,5 milijardi evra, ali su zato za toliko porasli subvencionisani domaći krediti. I ukupan dug stagnira na niovu od oko 19,5 milijardi evra. Podatak o ukupnoj nelikvidnosti privrede ne otkriva mnogo.
Činjenica je da je u Srbiji skoro nemoguće prekinuti lanac dugovanja. Na prvom mjestu su dugovi naručioca poslova i usluge. Prosječni rok naplate je 128 dana. Najveći naručilac poslova u zemlji je sama država, a ona, lokalne samouprave i javna i komunalna preduzeća, privatnom sektoru duguju oko milijardu evra. Novosti