BRISEL, U julskom ekonomskom izvještaju Evropske komisije za zemlje Balkana u poglavlju o realnom sektoru BiH navodi se da su početkom ove godine počeli da se primjećuju prvi znaci ekonomskog oporavka.
Industrijska proizvodnja u BiH od januara do maja zabilježila je rast od 2,6 odsto nakon što je tokom cijele prošle godine bila u padu, a usporavanje se primjećuje samo u oblasti rudarstva od 4,7 odsto, dok su sektori energetike, proizvodnje gasa i vodoprivrede u porastu od 7,5 odsto, te proizvodnje 2,1 odsto, navodi se u izvještaju u koji je Srna imala uvid.
U izvještaju se dodaje da je, s druge strane, građevinarstvo u padu od čak 29 odsto u Federaciji, odnosno 27 odsto u Republici Srpskoj, što se pripisuje oštroj zimi.
Evropska komisija konstatuje da domaća potražnja u BiH ostaje niska, ali da postoji trend rasta.
“Maloprodaja je u FBiH porasla za 0,4 odsto dok je u RS dostigla povećanje od tri odsto”, navodi se u izvještaju i ističe da je u tom smislu BiH u nešto boljem položaju od Hrvatske i Srbije.
U izvještaju se dodaje da je, prema podacima Centralne banke BiH, ukupna proizvodnja opala za 3,2 odsto.
Podaci koje objavljuje Eurostat pokazuju da bruto domaći proizvod po stanovniku ostaje na nivou prošle godine i ne prelazi 30 odsto prosjeka EU.
Tržište rada u BiH ostaje kruto i razdijeljeno, navodi se u izvještaju i dodaje da se u prvoj četvrtini ove godine stopa nezaposlenosti nije bitno promijenila i da i dalje iznosi 42,5 odsto.
Najveći rast zapošljavanja primjećuje se u finansijskom posredništvu, trgovini i obrazovanju, a smanjuje u rudarstvu i građevini.
Nominalne zarade su se u prva četiri mjeseca smanjile za 0,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, što zbog rastuće inflacije može da utiče na povećanje konkurentnosti privrede BiH, navodi se u izvještaju i ocjenjuje da se rast plata značajno usporio u odnosu na dinamiku u predkriznom periodu,
Što se tiče izvoznog sektora u BiH, cifre ukazuju na jasan porast, što je trend u svim zemljama zapadnog Balkana.
Do kraja aprila, kako se navodi u analizi, izvoz BiH povećan je za čak 29,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, uglavnom zahvaljujući povećanju proizvodnje, a što je dovelo do povećanja trgovinskog balansa od 23,5 odsto.
U prva četiri mjeseca devizne rezerve pale su za jedan odsto u odnosu na 2009. godinu, ali procjenjuje se da i dalje pokrivaju troškove polugodišnjeg uvoza.
Na području monetarne politike nije došlo do značajnijih promjena. Rast ukupne količine novca (M2) povećao se sa 4,4 odsto u februaru na 8,1 odsto u aprilu, što je pokazatelj ekonomskog oporavka.
Inflacija nastavlja trend rasta i u drugom kvartalu, sa 2,4 odsto u aprilu skočila je na 2,6 odsto u maju, što se pripisuje rastu akciza na alkohol i duvanske proizvode, a što je rezultat njihovog poskupljenja od čak 29,7 odsto. Troškovi transporta i komunikacija porasli su za 12,1 odnosno 6,9 odsto, dok je hrana pojeftinila za 2,3 odsto.
Što se tiče finansija, od decembra 2009. do aprila ove godine bilježi se pad kamata na kratkoročne kredite i to sa 8,1 odsto na 7,7 odsto u poslovnom sektoru, odnosno sa 10,1 odsto na 9,4 odsto za domaćinstva. Kamate na štednju pale su u istom periodu sa 3,7 odsto na 2,6 odsto u poslovnom sektoru, dok se za domaćinstva bilježi pad sa 3,6 na 3,4 odsto.
Primjećuje se trend pada odobravanja kredita domaćinstvima za 5,6 odsto, ali privatnim preduzećima odobreno je jedan odsto više kredita nego prošle godine. Ukupna štednja u bankama porasla je za 6,6 odsto, što se pripisuje uglavnom privatnoj štednji, koja je porasla za 14 odsto, ali i poslovnim ulozima za 3,3 odsto više. Kao rezultat, odnos između pozajmica i štednje umanjio se u aprilu za 113,7 odsto.
U drugom kvartalu vrijednost akcija na berzama nastavila je da pada i to na banjalučkoj berzi za 10, a sarajevskoj za devet odsto.
Monetarni savjet još nije usvojio zajednički fiskalni okvir za 2011-2013. godinu, koji je zakonom bio predviđen do kraja maja.
Entiteti ni država još nisu postigli konsenzus oko raspodjele sredstava dobijenih iz poreza na prihod, ipak, kako se navodi u analizi Evropske komisije, postignut je dogovor da ukupna javna potrošnja u 2011. godine ne pređe onu iz 2010. godine.
Prema zvaničnim podacima, spoljni dug BiH povećao se za 22,6 odsto, dostigavši 21,7 odsto, bruto domaćeg proizvoda, uglavnom zahvaljujući stend-baj aranžmanu sa MMF-om, a unutrašnji dug se procjenjuje na oko 11 odsto BDP-a.
I dok odnos između ukupnog duga i BDP-a ostaje relativno nizak, posljednji trendovi njegovog rasta hahtijevaju pažljivo praćenje, zaključuje se u analizi Evropske komisije.
Evropska komisija navodi da druga revizorska misija Međunarodnog monetarnog fonda u vezi stendbaj- aranžmana, koja je u BiH počela u maju, nije okončana jer nisu ostvarena strukturalna mjerila za šta odgovornost snosi Federacija BiH, a uprkos činjenici da su postignuti ciljevi dogovoreni za kraj marta,
U izvještaju se navodi da su postignuti uslovi za odobrenje zajma za razvojnu politiku Svjetske banke koji podrazumijevaju preispitivanje socijalnih povlastica i ukidanje olakšica za demobilizovane vojnike, kao i redefinisanje pravnog okvira, ali da uprkos tome raspodjela sredstava nije provedena, jer BiH još nije usaglasila proceduru oko njihove ratifikacije.
Očekuje se da uskoro bude potpisan Memorandum o razumijevanju sa Evropskom komisijom za makro-finansijsku pomoć Unije BiH, s obzirom da je u junu postignut konsenzus o posljednjim tačkama koje se tiču tog memoranduma.