BRISEL, Evropska komisija sačinila je analizu ekonomske situacije na zapadnom Balkanu, u kojoj se konstatuje da je spoljni deficit BiH u trećem kvartalu 2011. povećan za 12,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Glavni uzrok tom povećanju jeste trgovinski deficit, koji je u periodu juli – septembar povećan za 6,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, i to uprkos povećanju izvoza od 15,2 odsto, dok se porast uvoza stabilizovao na 10,9 odsto.
Pozitivan razvoj bilježi sektor usluga koji je porastao za 21,7 odsto i tekući transferi sa rastom od 2,3 odsto. Suficit u bilansu prihoda pao je za 22,6 odsto, što je za rezultat imalo povećanje spoljnog deficita na 8,7 odsto BDP-a.
U dokumentu Evrpske komisije, u koji je Srna imala uvid, konstatuje se da je nakon 15 mjeseci došlo do saglasnosti o formiranju novog Savjeta ministara i mandatara, kao i dogovora o budžetu. Navodi se da je postignut dogovor o podjeli ministarskih mjesta i očekuje se da početkom februara novi Savjet ministara počne sa radom.
Međunarodna agencija za procjenu kreditnog boniteta “Standard i Purs” (Standard & Poor’s) spustila je u novembru kreditni rejting BiH sa ‘B+’ na ‘B’, što objašnjava pogoršanim političkim okruženjem u zemlji, navodi se u dokumentu. Analiza zatim prelazi na opis realnog sektora, tržišta rada, vanjskog, monetarnog sektora, finansija i fiskalne situacije.
Iz analize se vidi da finansijski sektor u BiH ima relativan prolaz, ali da privreda stoji loše. Ni druge zemlje regiona nemaju dobru sliku svoje ekonomske situacije u ovom periodu.
U drugoj polovini 2011. usporen je godišnji rast industrijske proizvodnje BiH. Nakon neznatno pozitivnih kretanja u septembru i oktobru lagan oporavak je zabilježen u novembru. Od januara do novembra rast je iznosio 6,1 odsto, uglavnom podstican rudarstvom i eksploatacijom (16,7 odsto, odnosno preradom (4,9 odsto), dok je proizvodnja struje, gasa i pijaće vode porasla za 4,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Prema dostupnim pokazateljima, domaća potražnja u posljednjem kvartalu još je bila u porastu, iako usporena. Maloprodajne cijene porasle su za 9,2 odsto u odnosu na prethodni novembar, ali ipak 4,3 odsto manje u odnosu na avgust.
Prema podacima koje je objavio Zavod za statistiku Republike Srpske, ekonomija Srpske porasla je u trećem kvartalu za 0,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tom porastu pridonijele su gotovo sve industrijske grane, osim rudarstva i sektora komunalnih usluga. Prerađivačka industrija je podbacila u trećem kvartalu uprkos solidnim rezultatima u prethodnom periodu, dok je građevinarstvo ubrzano nastavilo sa padom – navodi Evropska komisija.
Tržište rada nastavlja da stagnira. Visok nivo nezaposlenosti održao se i tokom 2011. godine,dostigavši u oktobru 43,3 odsto, što je neznatno povećanje u odnosu na drugi kvartal. Razloge treba tražiti u povećanoj ponudi radne snage kao i nastavku nepovoljnih trendova u nekim sektorima, posebno u građevinarstvu. Povećana nezaposlenost u 2011. najviše je pogodila ugostiteljski sektor, a nakon toga građevinarstvo.
Prosječan nivo zaposlenosti nastavio je da raste u trećem kvartalu tempom od 1,9 odsto, što predstavlja pad od 0,8 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a u oktobru je dostigao samo 1,2 odsto.
Nakon ubrzanog rasta u prvoj polovini 2011. godine, povećanje plata je usporeno u trećem kvartalu. Rast prosječne bruto plate pao je sa 4,6 odsto u periodu za juli – septembar na 4,5 odsto u oktobru. Kada se uračuna efekat inflacije, prosječna bruto plata porasla je za 0,7 odsto u toku deset mjeseci 2011. godine.
Godišnji rast novčane mase M2 nastavio je da se usporava i pao je sa pet odsto u avgustu na 4,5 odsto u novembru. Nakon laganog porasta u prvoj polovini godine inflacija se relativno stabilizovala u ostatku godine, tako da je u novembru dostigla 3,8 odsto. Time je prosječna godišnja stopa inflacije u 2011. iznosila 3,7 odsto, što predstavlja povećanje od 1,6 odsto u odnosu na 2010.
Zbog porasta akciza najviše su porasle cijene duvanskih proizvoda, čak 11,1 odsto, dok su na povećanje troškova života uticaj imali još i transport skuplji za 8,4 odsto, telekomunikacije (5,4 odsto), te hrana i bezalkoholna pića (5,3 odsto). Najviše su pojeftinili odjevni predmeti i obuća, u prosjeku za 6,7 odsto.
Kratkoročne kamatne stope na kredite za preduzeća blago su opale sa 7,4 na 7,3 odsto u periodu avgust – novembar, dok su kamate na kredit domaćinstvima blago porasle na 9,9 odsto, što se odnosi prvenstveno na neindeksirane zajmove u lokalnoj valuti. S druge strane, kamate na štedne uloge preduzeća porasle su sa 1,9 na 2 odsto (štednja i oročena štednja u domaćoj valuti), dok su kamate na štednju domaćinstava u posljednjem tromjesečju porasle za 0,3 poena, dosegavši u novembru 2,9 odsto.
Godišnji rast kreditnih zaduženja nastavio je ubrzani rast i dostigao 6,7 odsto u novembru, dok su krediti domaćinstvima porasli na 3,5 odsto. U istom periodu nastavljen je i porast štednje, tako da je u novembru iznosio 2,4 odsto u odnosu na 1,2 odsto u avgustu, čemu je najviše doprinio porast štednje domaćinstava od 9,9 odsto.
S druge strane, privreda i vladin sektor usporili su na 6,1 ili 11,7 odsto. Razmjer između kredita i štednje stabilizovao se na 117,7 odsto u novembru.
U posljednjem kvartalu 2011. na obje bosanskohercegovačke berze nastavljen je trend silaznog korigovanja. Glavni indeks Sarajevske berze izgubio je 15,1 poen, dok je indeks Banjalučke berze pao za dodatnih 6,4 poena. Takođe su pale vrijednosti kreditnih portfelja. Udio neiskorištenih zajmova u ukupnim zajmovima porastao je sa 11,8 odsto u drugom kvartalu na 12,6 odsto tri mjeseca kasnije, što predstavlja najviši nivo još od 2001.
Indikatori profitabilnosti banaka takođe su se pogoršali, pa je prosječan prihod po akciji pao sa 3,5 na 3,4 odsto, dok je prihod na imovinu pao za 0,4 poena.
U međuvremenu nešto su se poboljšali indikatori likvidnosti, tako da je omjer likvidne aktive prema ukupnoj aktivi u trećem tromjesečju porastao sa 26,2 na 27,2 odsto, a odnos između likvidne aktive prema kratkoročnoj finansijskoj pasivi porastao je u istom periodu sa 46,2 na 47,5 odsto.
Konsolidovani budžet zabilježio je višak u prva tri kvartala 2011, dok je godinu dana ranije bio u deficitu. Čvrsti prihodi povećali su se za 4,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prvenstveno zahvaljujući boljem prikupljanju poreza (4,6 odsto) i socijalnim doprinosima (5,7 odsto).
Konsolidovana potrošnja pala je za 0,1 odsto, ali se struktura potrošnje značajno promijenila. Kapitalna potrošnja, opterećena sa 53,1 odsto, iznosila je samo 1,1 odsto ukupnih izdataka, čak 2,1 odsto manje u poređenju sa 2010.
Subvencije i nabava robe i usluga smanjene su za 22,4, odnosno 25,4 odsto, dok su socijalna davanja i plate porasle za 17,4, odnosno 6,6 odsto.
Parlament Republike Srpske usvojio je u decembru entitetski budžet za 2012. u iznosu od 1.825 milijardi KM, što predstavlja porast od 4 odsto u odnosu na revidirani budžet za 2011. Parlament Federacije BiH je 10. januara pokrenuo debatu o entitetskom budžetu za 2012.
U nacrtu budžeta predviđa se povećanje ukupne potrošnje od 11 odsto u odnosu na revidirani entitetski budžet za 2011. godinu. Srna