Poslodavcima prvo opomena pa kazna

BANJALUKA,  Pravilnik o proceni rizika na radnom mestu, koji sve poslodavce obavezuje da izrade akt o proceni rizika za svoje radnike, usvojen je još 2008, ali je primena počela tek nedavno. Ministarstvo rada RS je izradu elaborata poverilo privatnim firmama, na koje se čekalo da ispune uslove za taj posao. Sad kada je sve rešeno inspektori su krenuli u kontrole, pa će umesto opomena izricati kazne, zakonom propisane i do 15.000 KM.
 
 
Dok sindikalci tvrde da je procena rizika radnog mesta dobar korak ka konačnoj punoj primeni Zakona o zaštiti na radu RS, poslodavci upozoravaju kako ta formalnost neće radnicima doneti sigurnije uslove rada. Upozoravaju da su inspektori i do sada „bez tog papira“ mogli da na licu mesta ocene poštovanje zaštite na radu. Smatraju da je izrada eleborata, koji košta od 80 do 200 KM po radnom mestu, bespotreban trošak i novi namet na poslodavce, koji ionako teško posluju. Akt o proceni važi tri godine, ali prilikom svake promene uslova rada ili povreda radnika, poslodavci moraju da obezbede novi. Mnogim poslodavcima je i nejasno da li se elaborat izrađuje za svakog radnika. U Ministarstvu rada RS objašnjavaju da se procena rizika radi po radnom mestu, koji je određen sistematizacijom. Predsednik Udruženja poslodavaca RS Ranko Milić to potvrđuje, ali napominje da je procena obavezna za sva mesta predviđena sistematizacijom.
„U sistematizaciji imamo i ona radna mesta koja nećemo popuniti ni za tri godine.
 
Kada se to sabere, reč je o pozamašnim ciframa, koje moramo da izdvojimo. Cene određuju licencirane firme, koje su bez konkurencije i imaju monopol. Niko se nije zapitao šta će nam procena rizika kada nemamo posla?“, pita Milić. On napominje da licencirane kuće ne znaju problematiku radnih mesta, jer je veći deo posla poveren poslodavcu. Dakle, poslodavac sam procenjuje, prikuplja sve podatke o uslovima rada svojih zaposlenih, a licencirane kuće završavaju formalni deo i to naplaćuju.
„Mnogo stvari kod nas je namešteno samo da se pokriju papirom, a niko ne želi da ulazi u suštinu. Inspektor rada bi trebalo da proceni uslove rada, a ne da traži papire. Mislim da je mnogo tih formalnosti izmišljeno da neko uzme pare“, navodi Milić. On kaže da su pravilnici o zaštiti na radu doneli i mnoge apsurde. Tako se u građevinarstvu, recimo, mora pribaviti papir o ispravnosti jedne bušilice.
„Alati imaju garanciju, ali to nije dovoljno nego za svaku mašinu treba da nabavimo upotrebnu dozvolu. Samo za kramp i lopatu nisu počeli da traže papire“, kaže Milić.
Potpredsednica Saveza sindikata RS Velka Odžaković kaže da su u proces donošenja novog Zakona o zaštiti na radu bili uključeni i poslodavci i podseća da su se sa njim složili. Ona napominje da je svrha izrade akata obezbeđenje svakog radnika, na svakom radnom mestu. Smatra da ulaganje u ljudski resurs nikada ne može biti trošak, jer „samo zdrav radnik može biti koristan“.
Za početak – preventiva
Glavna republička inspektorka rada Radmila Puzić kaže kako su, s obzirom na to da se radi o novini u zakonu, inspektori do sada delovali samo preventivno. „Od avgusta do decembra prošle godine inspektori zaštite na radu izdali su 881 rešenja kojima su poslodavcima naložili da pribave akt o proceni rizika radnog mesta. Kasnijom kontrolom utvrđeno je da su 444 poslodavca ispunila tu obavezu, a ostali su u postupku donošenja akta“, navodi ona. Lane se na radnom mestu teško povredilo 50 radnika, a devet ih je poginulo. Blic