BANJALUKA, U Republici Srpskoj je potrebno što prije početi sertifikaciju šuma u privatnom vlasništvu prema evropskim standardima, kako bi se omogućila konkurentnost prilikom izvoza drvnih sortimenata u Evropsku uniju, poručeno je na regionalnoj konferenciji o sertifikaciji šuma u Banjaluci.
Viši stručni saradnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pero Balotić rekao je da u Srpskoj ima oko 22 odsto privatnih šuma i da će za njihovu sertifikaciju jedan dio sredstava biti izdvojen iz budžeta.
On je dodao da je ekološko-promotivno udruženje “Eko–zona Šipovo” dobilo zadatak da izabere kompaniju koja će obavljati sertifikaciju privatnih šuma, jer su državne šume već završile taj postupak.
“Danas bi trebalo da se odredi koji princip i metodologija sertifikacije će se koristiti, s obzirom da su javne šume sertifikovane prema EFSC standardima, dok će privatne najvjerovatnije biti sertifikovane prema PEFC standardima”, rekao je Balotić.
Generalni sekretar Udruženja privatnih šumovlasnika Republike Srpske Aleksandar Mrkobrada rekao je da je oko 250.000 privatnih šumovlasnika zainteresovano da se izvrši sertifikacija i da održivo šumarstvo podrazumijeva tri principa – ekološki, ekonomski i socijalni – od kojih sva tri moraju biti ispoštovana da bi se dobio sertifikat.
Prema njegovim riječima, troškovi provođenja sertifikacije po hektaru biće utvrđeni u okviru pilot projekta u Šipovu.
On je izrazio očekivanje da će resorno ministarstvo podržati rad privatnih šumovlasnika i da oni održivo gazduju svojim šumama, jer mnogo manje sijeku nego što dozvoljava zakon.
Koordinator za pripremu projekata ekološko-promotivnog udruženja “Eko–zona Šipovo” Nenad Bužanin rekao je da se od marta sljedeće godine u Evropsku uniju neće moći izvoziti drvo koje nema trag sljedljivosti, što se najlakše može utvrditi sertifikacijom.
On je naveo da je prva inventura šuma na ovom prostoru rađena od 1964. do 1969. godine, dok je druga završena prošle godine i da prvi podaci govore da je oko 22,5 odsto šuma u privatnom vlasništvu.
Prema njegovim riječima, sertifikacija je potrebna da se potvrdi da se šumama gazduje na socijalno odgovoran, ekonomski isplativ i ekološki održiv način, čime će se povećati i konkurentnost domaće drvne industrije na evropskom tržištu.
Saša Petrovski, predstavnik holandske razvojne organizacije SNV koja radi u Makedoniji, rekao je da je sertifikacija privatnih šuma u ovoj zemlji još na polaznoj tački, iako je Strategija razvoja šumarstva donesena 2006. godine.
“Privredna komora drvnih prerađivača u Makedoniji reagovala je zbog nesertifikovanja šuma, jer uredba EU od marta 2013. godine nalaže da se potvrdi porijeklo robe iz zemalja izvoznika”, rekao je Petrovski.
Prema njegovim riječima, Makedonija sada uglavnom izvozi prerađevine bukovog drveta, gdje se od 100.000 kubnih metara bukovih trupaca, oko 70 odsto prerađuje i izvozi na evropsko tržište. Srna