SARAJEVO – Vlada FBiH namjerava da u gasifikaciju teritorije Federacije uloži oko 902,3 miliona KM, navedeno je u listi prirotetnih investicija koja prati plan privatizacije u FBiH i obuhvata investicije u iznosu oko pet milijardi KM.
Ovaj iznos, između ostalog, podrazumijeva 250 miliona KM za gasifikaciju Hercegovačko-neretvanskog kantona, 117,4 miliona KM za skladište gasa u Rudniku Tetima i priključak na gasovod kroz Tuzlu. Takođe je predviđeno 115 miliona KM za magistralni gasovod Sarajevo – Mostar – Ploče, 142,8 miliona KM za gasifikaciju Unsko-sanskog kantona, ali i osamdesetak miliona KM za gasifikaciju gradova na potezu Sarajevo – Ploče, Orašja i gradova u Srednjobosanskom kantonu.
U “BH gasu”, koji je jedini distributer gasa u BiH, spremni su za ove investicije i cijene da bi one mogle biti završene za pet godina.
“U toku je gradnja gasovoda Visoko – Brnjaci, dugačkog 18 kilometara, koji će se dalje pružati prema Kreševu, što će biti oko četrdesetak kilometara novog gasovoda. Trenutno smo u različitim fazama izrade projekata za pripremu gasifikacije srednje Bosne, Unsko-sanskog kantona, te uvođenje plina u Termoelektranu Kakanj i kombinat ‘Aluminij'”, objašnjava Almir Bećarević, direktor “BH gasa”. Naglašava da bi novac za ove projekte trebalo da dođe od privatizacije, ili kroz kredite EBRD-a. Bećarević napominje da FBiH od hrvatske kompanije “Plinacro” ima podršku za priključenje na hrvatski plinovodni sistem kod Tržačkih Raštela, a da će narednih mjeseci biti snimljene potrebe za gasom u tri kantona u Hercegovini, kako bi bila utvrđena isplativost ovih projekata.
“Svi projekti su realni, za njih ćemo imati novac, samo je pitanje s kojim ćemo projektom kada početi”, kaže Bećarević i napominje da je “BH gas” spreman da se kreditno zaduži za dio Jadransko-jonskog gasovoda, koji će prolaziti kroz BiH.
Kušljugić: Ovo je lista želja
Zastupnik u Parlamentu FBiH Mirza Kušljugić, koji je i predsjednik parlamentarnog Odbora za energetiku, smatra da je ovo lista želja.
“Nema prioriteta, rokova realizacije i dinamike provođenja investicija. Posebno treba voditi računa o izvoru finansiranja investicija koji se počinju vraćati za 30 godina”, kaže Kušljugić.