BEOGRAD, Većina zemalja pogođenih dužničkom krizom pribjegla je kresanju prihoda najstarijih građana, dok sve bez izuzetka povećavaju starosnu granicu za odlazak u penziju – sada je u Evropi neophodno biti stariji od ranije uobičajenih 60, pa čak i od 65 godina.
To ne zato što je iskustvo iznenada na većoj cijeni, već su mnoge vlade novac neophodan za penzije već potrošile, ali i zbog povećanja životnog veka stanovništva. U Evropskoj uniji je u ovom momentu 120 miliona penzionera, a to je skoro 25 odsto stanovništva. Taj broj se povećava, tako da će 2060. biti jedan radno aktivan na jednog penzionera.
Zbog toga su vlade mnogih evropskih zemalja počele da, osim povećanja starosne granice za odlazak u penziju, smanjuju socijalna davanja, pa je na redu i smanjenje penzija. Evropska komisija smatra da su kasniji odlazak u penziju i privatna kapitalizovana štednja put za rješenje problema.
Reforma je u većini slučajeva donijela nezadovoljstvo, proteste i nemire. Pored Grčke, trenutno najveće nevolje s reformom penzionog sistema imaju Italija, Francuska i Portugal, sve prezadužene i među zemljama koje na penzije troše najveći dio državnog budžeta – Grčka i Italija gotovo trećinu državnog budžeta, što nije održivo.
To, međutim, ne znači nužno i da su nominalne vrijednosti penzija u svim ovim zemljama bile prevelike, već samo da je preveliko bilo oslanjanje na državni sistem penzionog osiguranja. Za razliku od njih, anglosaksonske, germanske i skandinavske zemlje, u kojima je sistem privatnog penzionog osiguranja mnogo bolje razvijen, u sadašnjoj situaciji su u boljoj poziciji.
Penzionerima u Njemačkoj i Finskoj su penzije od početka krize zapravo porasle. To važi čak i za prezaduženu Irsku, koja je neophodne intervencije sprovela brže i radikalnije od drugih zemalja, a kojoj na ruku ide i povoljnija demografska situacija: odnos zaposlenih i penzionera je 5:1, dok u zemljama evrozone prosjek iznosi 3:1.
U Italiji, nakon Grčke najproblematičnijoj, penzije će u naredne dvije godine biti zamrznute, do 2014. reforme bi trebalo da obezbjede budžetsku uštedu od devet milijardi evra, a do 2018. starosna granica za odlazak u penziju za oba pola biće podignuta na 66 godina.
Portugal je nedavno “opljačkao” penzione fondove da bi namirio dužničke obaveze, a Španija je odlučila da krene putem društvene solidarnosti i da plate i penzije ne smanjuje. Starosna granica za odlazak u penziju se, međutim, postepeno povećava na 67 godina, što će biti među najvišim u evrozoni. Blic
Prosječni iznos državne mjesečne penzije prije finansijske krize (2008) i sada (2011-12)
Portugal 500 evra 397 evra
Grčka 750 evra 600 evra
Britanija 870 evra 608 evra
Španija 950 evra 883 evra
Nemačka 930 evra 1.176 evra
Finska 1.415 evra 1.649 evra
