BEOGRAD, Prijedlog našeg pregovaračkog tima da penzije ne bi trebalo da padnu ispod 60 odsto prosječne zarade neće, po svoj prilici, dobiti zeleno svjetlo misije Međunarodnog monetarnog fonda.
To je za današnju “Politiku” izjavio dr Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu penzijskog sistema i predstavnik SSSS koji se sastao Albertom Jegerom, šefom misije MMF-a.
Jeger sumnja u mogućnost da se u prijedlog reforme PIO sistema unese ova zaštitna klauzula kada penzionerska primanja padnu ispod 55 do 60 odsto. Skeptičan je i u pogledu vanrednog usklađivanja kada penzije skliznu ispod ove donedavno zakonom propisane donje granice, rekao je Kosanović.
To bi, kako je šef misije ocjenio, eventualno moglo da se nađe na dnevnom redu pregovora s MMF-om kada se ekonomska situacija u Srbiji stabilizuje.
Isto važi i za primjenu švajcarske formule koju su predstavnici sindikata iznijeli kao mogućnost novog usklađivanja penzija – pola troškovi života, pola rast zarada.
Misiji MMF-a je predočeno da u ovom času 60 odsto prosječne penzije u prosječnoj zaradi iznosi oko 180 evra, što je manje od minimalne potrošačke korpe koja vrijedi 220 evra.
Iz toga proizlazi realna mogućnost da novom reformom penzioneri u prosjeku dobijaju mnogo manje nego što im je potrebno za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.
Upitan da li to znači da penzioneri jedino mogu da računaju na usklađivanje prinadležnosti s rastom zarada u javnom sektoru, Kosanović kaže da šef misije to nije precizirao, ali da se očekuje da to pitanje bude riješeno do 26. maja, kada se završavaju pregovori u Srbiji.
Problem je, pojasnio je Kosanović, što je odnos penzionera i zaposlenih u Srbiji i dalje nepovoljan – 1,6 miliona penzionera prema 1,8 miliona zaposlenih.
Imajući u vidu da, dakle, država ne može da obezbijedi penzionerima ni 60 odsto prosječne zarade ispod koje penzije ne bi smjele da padaju, Kosanović pita na osnovu čega su pojedinci u vladi davali izjave da će penzije u prosječnoj zaradi učestvovati čak s 70 odsto!
Na konstataciju da su onda i najave o odmrzavanju penzija i plata do kraja ove godine neosnovane, Kosanović kaže da se iz razgovora s predstavnicima misije stiče upravo takav utisak.
“Jeger nema ništa protiv da se to unese, ali je otvoreno i na ovom sastanku pitao odakle novac za tako nešto”, rekao je Kosanović.
Srpski pregovarači su, napomenuo je on, predočili Jegeru da je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu, naizgled veliko, realno dosta nisko, ali da je problem Srbije upravo mali BDP koji bi podmirio sve potrebe.
Najviše primedaba bilo je i na nedopustivo nizak stepen naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a to je već stvar države da se bolje organizuje u prikupljanju svojih izvornih prihoda, naveo je Kosanović.
Poruka sastanka je, rekao je Kosanović, da Srbija mora da štedi ako misli da sadašnji i budući penzioneri dočekaju kakvu-takvu pristojnu starost i da posebno mora da se povede računa o kontroli naplate doprinosa za PIO.
Danas isplata drugog dijela penzija za april
Isplata drugog dijela penzija za april počinje danas za korisnike koji primanja dobijajau preko tekućih računa, najavljeno je iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
Dan kasnije, u sredu 26. maja, počeće i isplata penzija na kućne adrese. Penzioneri poštare mogu da očekuju do ponedeljka 31. maja.
Isplata penzija danas počinje za oko 1.300.000 penzionera iz kategorije zaposlenih. Prosječna penzija tih korisnika je oko 21.700 dinara, a najniže primanje je 11.000. MONDO
