BANJALUKA, Kamatne stope na kredite i depozite na bh. bankarskom tržištu polako padaju, kao refleksija na odluku Evropske centralne banke (ECB) da u neizmijenjenom obliku zadrži ključne kamatne stope i stimulacioni program otkupa državnih hartija od vrijednosti, potvrdili su iz Udruženja banaka BiH. 
Međutim, domaći ekonomski analitičari smatraju da su kamatne stope na kredite stanovništvu i privredi u BiH i dalje prilično visoke, te su izrazili očekivanje da će u narednom periodu doći do pada kamatnih stopa na kredite i da će doći do “pojeftinjenja novca” i u BiH, kao što je to slučaj u Evropi.
Naime, ECB, koja okuplja 19 država koje koriste evro, odlučila je da kamata na novac koji pozajmljuje bankama ostane na nuli, a na depozite minus 0,4 odsto, čime je samo potvrdila svoju odluku iz marta ove godine.
Mijo Mišić, sekretar Udruženja banaka BiH, rekao je da negativna kamatna stopa mijenja kompletnu filozofiju pristupa depozitima i kreditima, te da je normalno i Centralna banka BiH svojom odlukom od 1. jula ove godine samo slijedila taj tok koji je pokrenula ECB.
“Mi već imamo na sceni, kao refleksiju i direktan odraz toga, da kod nas kamate na depozite padaju, i to naglašenije, kao i kamate na kredite koje banke plasiraju”, rekao je Mišić.
Dodao je da se sada postavlja pitanje koje su to još dalje implikacije na bh. ekonomiju, tržište kapitala i realni sektor.
“Naizgled, dalo bi se zaključiti da novac gubi atraktivnost, da se ulaže i drži kao novac, jer banke kada uzmu depozite i drže ih iznad obaveznih rezervi, plaćaju negativnu kamatnu stopu na taj višak likvidnosti i onda se postavlja pitanje šta je to u šta bi trebalo ulagati”, kazao je on.
S tim u vezi rekao je da će banke sigurno nastojati anulirati te troškove koje eventualno budu morale platiti.
Mišić je kazao da su prosječne kamatne stope na oročena sredstva u BiH trenutno do jedne godine 0,8 odsto, do dvije godine dva odsto i preko dvije godine 2,3 odsto, s tendencijom daljeg opadanja.
Kada su u pitanju prosječne kamatne stope na kredite, Mišić kaže da i one padaju i trenutno iznose za nenamjenske do godinu dana 6,4 odsto, preko godinu 5,9 odsto, dok su za stambene kredite u prosjeku 5,5 odsto.
“Tako da bi se moglo reći da zaista tu ima značajnih uticaja”, rekao je Mišić.
Dodao je da se da zaključiti da novac koji banke u BiH plasiraju postaje sve jeftiniji, pod uticajem tih deflatornih tendencija, odnosno negativne kamatne stope.
Međutim, Predrag Duduković, član Udruženja ekonomista RS – SWOT, smatra da su i dalje kamatne stope na plasirana sredstva stanovništvu i privredi u BiH prilično visoke.
“Tako da mislim da nema nekakvih efekata pojeftinjenja novca na evropskom tržištu, jer su u BiH i dalje kamate preko pet odsto. Jedna banka je već krenula u akciju gdje su kamate nešto više od pet odsto”, rekao je Duduković.
On je dodao da uglavnom nema nekih značajnih smanjenja kamatnih stopa na plasirana sredstva u BiH, mada postoje sve pretpostavke i mogućnosti da banke mogu smanjiti svoje kamatne stope.
“Može se očekivati da će u narednom periodu doći do pada kamatnih stopa na kredite i da će doći do pojeftinjenja novca i u BiH. Do toga mora doći jer je za banke bolje da taj novac plasiraju stanovništvu i privredi po smanjenim stopama, nego da plaćaju negativnu kamatnu stopu na depozite u Centralnoj banci”, rekao je Duduković. Nezavisne novine