BANJALUKA, BiH je u prva četiri mjeseca u spoljnotrgovinskoj razmjeni s inostranstvom napravila trgovinski deficit od 2,3 milijarde KM, što je za 14,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Istovremeno vrijednost izvoza je pala za 9,7 odsto i iznosila 2,42 milijarde KM, dok je uvoz porastao za 0,8 odsto i iznosio 4,72 milijarde KM. Pokrivenost uvoza izvozom je u ovom periodu iznosila 51,2 odsto, potvrdili su u Agenciji za statistiku BiH.
Stručnjaci i zvanična statistika potvrđuju da je rastu spoljnotrgovinskog deficita BiH u periodu januar – april u velikoj mjeri kumovao ogroman pad izvoza struje. Naime, BiH je najvećim dijelom zbog snježnih elementarnih nepogoda uvezla 69,5 miliona KM električne energije, što je za čak 83,7 odsto više u odnosu na prva četiri mjeseca prošle godine. Istovremeno je izvezena struja u vrijednosti od 40,2 miliona KM, što je za 79,8 odsto manje nego u istom period prošle godine.
Duljko Hasić, ekonomski analitičar Spoljnotrgovinske komore BiH, rekao je da je jasno da su vremenske nepogode zbog kojih se u velikoj mjeri uvozila struja uticale na visinu deficita.
“Ipak jedan od ključnih razloga loših spoljnotrgovinskih indikatora zemlje i dalje je konstantan pad industrijske proizvodnje, koji je uslovljen direktnim padom stranih investicija”, rekao je Hasić.
On je rekao da je spoljnotrgovinski deficit BiH još jedan od indikatora u kolikoj se mjeri vlasti BiH uporno i dalje ne bave dovoljno ekonomskim pitanjima, među kojima prioritet ima stvaranje povoljne poslovne klime i razvoja biznisa te zaustavljanje trenda pada industrijske proizvodnje.
BiH je, kako potvrđuje statistika, najviše uvozila i izvozila u oblasti prerađivačke industrije. Čak 89 odsto ukupnog izvoza vrijednog 2,17 milijardi KM napravio je prerađivački sektor, dok se 79,5 odsto ukupnog uvoza, ili 3,75 milijardi KM, odnosilo na prerađivačku oblast.
Najveći deficit od 575,3 miliona KM zabilježen je u podoblasti nafta i naftni derivati, što je za 8,9 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, dok je najveći suficit zabilježen u oblasti proizvodnje namještaja i dijelova i to u vrijednosti od 211 miliona KM, što predstavlja blagi rast od 0,3 odsto.
Ne treba zanemariti podatak prema kojem je izvoz iz BiH prema velikom broju najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera zabilježio pad. Tako se izvoz u Srbiju srozao za 32,5 odsto, u Hrvatsku 13,6 odsto, Sloveniju 7,9 odsto, Italiju 6,3 odsto i Njemačku 0,1 odsto.
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT, ocijenio da su kontrakcija tržišta i smanjenje potražnje za proizvodima osnovni uzok pada izvoza prema tradicionalnim izvoznim partnerima BiH.
“Uz ovo u priči o padu izvoza nikako ne treba zanemariti faktore uvođenja dodatno potrebnih procedura za izvoz iz zemlje, smanjenje broja carinskih prelaza, nedostatak akreditovanih laboratorija za kontrolu proizvoda koji predstavljaju konstantnu prepreku izvozu iz zemlje”, rekao je Grabovac.
Agroindustrijski sektor
Izvoz domaćih prehrambenih industrijskih proizvoda u prva četiri mjeseca iznosio je 17 miliona KM i za tri odsto je veći nego u istom periodu lani, dok je istovremeno na uvoz ovih proizvoda potrošeno 494,8 miliona KM ili 4,6 odsto manje, podaci su Agencije za statistiku BiH.
U istom vremenu BiH je izvezla pića u vrijednosti od 10,5 miliona KM, ili 11,4 odsto više, a uvezla za 85 miliona, ili 1,6 odsto, više nego u istom periodu lani. Vrijednost izvezenih duvanskih proizvoda iznosila je 2,3 miliona KM ili 0,2 odsto više, a vrijednost uvoza je bila 31,6 miliona KM ili 4,4 odsto manje nego u istom periodu lani. Nezavisne novine
