BRISEL, Stavljanjem kreditnog rejtinga Belgije na reviziju realizuje se najpesimističnija varijanta krize evrozone – upozoravaju eksperti.
Još krajem septembra francusko-belgijska banka Deksia bila je malo poznata van granica EU. Samo su ekonomisti pamtili 2008. godinu kada su vlasti morale hitno da rekonstruišu šest milijardi duga banke. Ipak, prošle nedjelje vijest o tome da je na balansu Deksia nakupila problematične obligacije u vrijednosti desetina milijardi evra imala je efekat eksplozije.
Razmjere aktiva nekoliko velikih belgijskih banaka premašile su unutrašnji bruto proizvod Belgije mnogo puta. A novac koji je tamo ležao uglavnom je francuski. U Belgiji drži svoj novac veliki broj bogatih Francuza, koji tamo žive da ne bi plaćali porez.
Osim toga, belgijske banke tradicionalno su bile, isto kao i luksemburške i švajcarske, aktivni investitori u hartije od vrijednosti po čitavoj Evropi.
U ponedjeljak su se vlasti Francuske, Belgije i Luksemburga dogovorile o nacionalizaciji belgijskog odjeljenja Deksia banke i pružile garancije od skoro sto milijardi evra. Ipak, već je očigledno da loši dugovi periferije ozbiljno pritiskaju banke jezgra zone evra i da “naprslina” može da se otvori na najneočekivanijem mjestu.
A to je još jedan argument za investitore da bježe iz Evrope.
U međuvremenu, vlasti Francuske i Njemačke najavile su plan spasavanja zone evra, koji treba da bude gotov do novembarskog samita “velike dvadesetorice”.
Mada je bilo govora o formiranju jedinstvenog finansijskog organa, daljem pooštravanju budžetske politike i rekapitalizaciji banaka, u suštini nije rečeno ništa novo.
A tu je još jedan košmar zone evra. Osim izjava o revidiranju rejtinga Belgije, agencija “Fič i Mudis” smanjila je dugoročne rejtinge Italije i Španije, pri čemu je rejting Italije spušten za tri stepena odjednom – navodi Glas Rusije.
Agencije zauzimaju otvoreno antievropski stav. Ako se uporede momenti izlaska izjava agencija o smanjenju rejtinga i drugi događaji na tržištu, vidi se da se revidiranja rejtinga po pravilu podudaraju sa pokušajima evropskih tržišta da odskoče od novih minimuma.
Možda je to, naravno, obična podudarnost. Ali može se pretpostaviti da je to i element neke politike.
Odlučujući samit “velike dvadesetorice” o situaciji u zoni evra treba da se održi u novembru. Ipak nade da će univerzalni lijek biti pronađen ima sve manje.
Apsurdno je da npr. njemački penzioneri i dalje dobijaju manje od grčkih?!