FIRENCA – Evropu ove sedmice očekuje temeljna ekonomska provjera, koja će pomoći da se procjeni uticaj američkih tarifa na rast i inflaciju, uoči sastanka kreatora monetarne politike koji će odlučivati o kamatnim stopama.
Glavni događaj biće objava preliminarnog podatka o bruto domaćem proizvodu (BDP) evrozone za treći kvartal, zakazana za četvrtak – samo nekoliko sati prije nego što Evropska centralna banka (ECB) saopšti odluke sa dvodnevnog sastanka o monetarnoj politici, prenosi Blomberg.
Analitičari očekuju da će privreda evrozone zadržati skroman rast od 0,1 odsto, koliko je ostvarila i u prethodnom tromjesečju. Nacionalni izvještaji najvećih ekonomija Evropske unije pružiće dodatni uvid u stanje privrede.
Dan kasnije, u petak, biće objavljen podatak o inflaciji za oktobar, pri čemu se predviđa blagi pad sa 2,2 na 2,1 odsto u septembru. ECB će takođe predstaviti i Anketu o kreditiranju banaka, koja pokazuje koliko efikasno monetarna politika dopire do realne ekonomije.
Ovi podaci dolaze poslije nestabilne prve polovine 2025. godine. Aktivnost je u početku rasla, jer su kompanije žurile da preduprijede uvođenje američkih tarifa u aprilu, ali se zatim rast naglo preokrenuo, naročito u Njemačkoj, gdje je proizvodnja u drugom kvartalu pala za 0,3 odsto.
Novi podaci pokazaće kako su se privreda i domaćinstva prilagodili sporazumu između EU i SAD iz jula, kojim su uvedene carine od 15 procenata na većinu proizvoda koji napuštaju evropski blok. Stagnacija, međutim, vjerovatno neće zabrinuti ECB, koja će gotovo sigurno zadržati kamatne stope na dva odsto.
Sastanak će se ovog puta održati u Firenci, što je tradicionalni godišnji sastanak izvan sjedišta u Frankfurtu.
Kako se inflacija stabilizovala oko dva procenta, a prognoze najavljuju postepeni oporavak privrede do kraja godine, većina analitičara smatra da ECB neće mijenjati stopu depozita ni u naredne dvije godine. U prilog tom optimizmu idu i ankete o poslovnoj aktivnosti objavljene prošlog petka, koje ukazuju na to da se oporavak evrozone možda već nazire.
Privatni sektor zabilježio je najviši nivo aktivnosti od maja 2024. godine. Ključni pokretač bila je Njemačka, koja sprema velike investicije u infrastrukturu i odbranu, dok se Francuska, pogođena novim političkim nemirima, i dalje bori sa padom.
Njemačka, najveća evropska ekonomija, ostaje u središtu pažnje dok vlada pokušava da izvede zemlju iz dvogodišnje recesije.
Podaci o industrijskoj proizvodnji tokom leta bili su slabi, a Bundesbanka upozorava da će privredni rast u trećem kvartalu „u najboljem slučaju stagnirati“.
Francuska je, s druge strane, pod pritiskom zbog političke nestabilnosti i borbe oko nekontrolisanog budžetskog deficita, što bi mogao biti jedan od glavnih rizika za ekonomsku perspektivu evrozone. biznis.rs