KRAGUJEVAC , U kragujevačkoj Energetici smatraju da u postupku privatizacije tog preduzeća prvo treba raditi na otpisu ili konverziji dugovanja prema državi Srbiji.
Energetika je devet godina u restrukturiranju i ima dugovanja od blizu 10 milijardi dinara.
Portparol tog preduzeća Miloš Anđelković rekao je danas Tanjugu da su dugovanja veća od vrijednosti imovine Energetike, ali i ukazao da struktura tih dugovanja donekle nije realna, imajući u vidu da velikim djelom potiču iz perioda dekomponovanja Grupe Zastava, pre više od jedne decenije.
“Problem datira od trenutka izdvajanja iz nekadašnje Grupe Zastava kada je Energetika preuzela obaveze svih Zastavinih društava prema EPS-u i tadašnjem Energogasu. Dugovanja prema državnim poveriocima su i najveća u celokupnom iznosu koji imamo prema svim poveriocima“, rekao je Anđelković.
Prema njegovim riječima, u slučaju da dođe do otpisa dugovanja prema državnim poveriocima, Energetika bi mogla da bude interesantna ne samo za privatizaciju, za šta se interesuju firme iz inostranstva ali i domaće, već i za redovno funkcionisanje u obavljanju svoje delatnosti.
Poslije otpisa ili konverzije dugovanja, dodao je Anđelković, ostali bi samo komercijalni dugovi, a Energetika, koja ima tržište a nema ni jednu hipoteku na nepokretnostima niti nevraćene komercijalne kredite, mogla bi da posluje normalno, jer bi u tom slučaju dugovi bili znatno manji od imovine preduzeća.
“Ono što je suština priče jeste da Energetika godinama posluje sa preteženo društvenim kapitalom, a rok za privatizaciju takvih preduzeća je 31.12. 2015. godine. Naša želja je da kroz rešavanje pravnog statusa rešimo i status same firme, da Energetika nastavi da funkcioniše, bilo kroz prodaju kapitala ili kroz strateško partnerstvo”, rekao je Anđelković i istakao da je o tome odluka na vladi i resornom ministarstvu.
Napominjući da je Energetika među 502 preduzeća za koja je objavljen javni poziv za privatizaciju, Anđelković je rekao da je pred preduzećem prva obaveza da u roku od 45 dana uradi fer procjenu tržišne vrijednosti kapitala, zašta će angažovati neku od licenciranih agencija.
On je podsjetio da je Srbija ranije prvobitno namjeravala da dođe do otpisa duga i podržavljenja, potom da Energetika postane javno -komunalno preduzeće.
Ali, kako je rekao, nova zakonska rješenja predviđaju privatizaciju i tih preduzeća, tako da ta opcija nije više u planovima, već da se razmišlja o prodaji kapitala ili strateškom partnerstvu.
“Ono što bi za Energetiku i građane Kragujevca bilo korisnije jeste strateško partnerstvo gde bi se zadržala delatnost preduzeća, a mi ispunjavamo zakonske uslove da obavljamo ovu delatnost od strateškog značaja za grad, kako zbog broja zaposlenih tako i zbog vrednosti imovine i svih ostalih parametara koji se uzimaju u obzir”, rekao je Anđelković.
U Energetici koja daljinskim grejanjem snabdjeva nešto više od 20.000 stambenog i poslovnog prostora u Kragujevcu, zaposleno je nešto malo više od 500 ljudi. Tanjug