BANJALUKA, Ukupni direktni troškovi privrede BiH u administrativnim postupcima u spoljnotrgovinskom prometu iznose 56,3 miliona KM, od čega je dvije trećine opterećenja kreirano na državnom nivou.
Taj podatak je objavljen u novoj “Bijeloj knjizi” Savjeta stranih investitora (SSI) BiH za period 2012/2013, dokumentu koji analizira prepreke za unapređenje stranih ulaganja.
U poglavlju koje tretira barijere u oblasti izvoza navodi se da direktni administrativni troškovi privrede u izvozu i uvozu robe koji se naplaćuju na nivou BiH iznose oko 37,15 miliona KM, na nivou FBiH 9,85 miliona, a u RS 9,3 miliona KM, uz napomenu da su indirektni troškovi mnogo veći.
Iako su mnogi od administrativnih postupaka uobičajeni i neophodni za zaštitu zdravlja stanovnika, zaštitu okoline kao i privrede zemlje, strani investitori ukazuju da postoje i oni koji zbog svoje kompleksnosti, dužine trajanja i cijene koštanja imaju negativan efekat na međunarodnu trgovinu.
SSI BiH kao primjer navodi da Uprava za indirektno oporezivanje BiH ima četiri regije, te da špediter za svaku od njih mora obezbijediti posebnu bankarsku garanciju, kao i posebno za svaku vrstu uvoza (privremeni uvoz, tranzit).
Pored toga, kako ocjenjuju, kompanije se susreću s problemima koji se odnose na pribavljanje dokumentacije. Za dozvolu određenog uvoza potrebno je podnijeti dokumentaciju koja se mora prikupiti sa više nivoa vlasti i često uključuje državni nivo i entitete, što postupak čini kompleksnim.
Ino-ulagači navode da fokus domaćih institucija u ovoj oblasti treba da bude na transparentnosti i “pametnoj” regulaciji.
Kao neophodno ističu sprovođenje sistemskog rada na pojednostavljenju izvoznih postupaka, zatim na poboljšanju kvaliteta regulative i na kompletiranju regulative i transparentnoj objavi informacija i on line postupaka.
“Analiza postupaka treba da bude napravljena na način da otvori mogućnost povećanja regulacije ako koristi takvog pristupa premašuju troškove, kao što je slučaj u Velikoj Britaniji. U stvari, neće se deregulisati nijedan trošak, nego će se uvesti bolja, tj. pametna regulacija koja štiti korisnika i rad privrednika”, naglašava se u “Bijeloj knjizi”.
Ističe se, takođe, potrebnim uspostaviti elektronski registar sa svim uvozno-izvoznim postupcima na jednom mjestu, što bi olakšalo pristup informacija privrednom sektoru i transparentnost.
Ekonomista Zoran Pavlović kaže da su u spoljnotrgovinskim procedurama prisutni mnogi apsurdi i besmislice poput pomenutog obezbjeđenja posebnih bankarskih garancija za svaki postupak, pa do toga da, kako kaže, carinici na pojedinim prelazima čak i ne poznaju propise.
“Procedure su isuviše kompleksne i nedovoljno jasne, a da pritom ne postoje praktična uputstva za uvoz. Nažalost, živimo u sistemu u kojem se ne analiziraju procedure i ne primjenjuju uspješni modeli. Dok na Zapadu važi maksima – ‘pojednostavi što možeš pojednostaviti’, kod nas vlada ona – ‘zakomplikuj što god možeš zakomplikovati'”, zaključuje Pavlović.
Advokat Branislav Trbojević, dugogodišnji komercijalista i pravni zastupnik više bh. kompanija u prekograničnim procesima, suštinu problema u oblasti spoljne trgovine vidi u višeslojnim nadležnostima raznih nivoa vlasti i pravnoj neuređenosti.
On kaže da su postojali projektni pokušaji kroz formiranje “Buldožer komisije” i “giljotine propisa”, ali da se, po pravilu, zastajalo na pola puta.
“Uprkos svemu, iz iskustva znam da ništa bolja situacija nije ni u našem okruženju. Doduše, Hrvatska je u međuvremenu zbog ulaska u EU bila prinuđena da uredi neke procedure, dok je stanje u Srbiji gore nego u BiH”, ocijenio je Trbojević.
Aktuelna reforma
Vlasti u BiH su u saradnji s Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), i u partnerstvu sa Švedskom i Austrijom, pokrenuli reformu pojednostavljenja uvozno-izvoznih postupaka i smanjenja troškova izvoza za privatni sektor.
Rad na reformi uključuje smanjenje administrativnih prepreka, za ključne izvozne sektore – prehrambene prerađevine, proizvode biljnog i životinjskog porijekla, te i drvni, metaloprerađivački i mašinski sektor. Mapirano je 248 administrativnih postupaka za uvoz i izvoz, od čega 94 na državnom nivou, 74 na nivou FBiH i 80 u RS.
Nezavisne novine