PARIZ, Vlade moraju upotrijebiti sve raspoložive instrumente kako bi izvukle globalne privrede iz gliba niskih stopa rasta, poručila je u najnovijem izvještaju Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
U najnovijim globalnim privrednim prognozama organizacija sa sjedištem u Parizu potvrdila je projekcije rasta za globalnu privredu u ovoj i narednoj godini od tri odnosno 3,3 odsto.
“Što duže globalna privreda bude zaglavljeno u slabom privrednom rastu, to će vlade teže ispuniti temeljna obećanja”, kazala je Catherine Mann, glavni ekonomista OECD-a.
“Posljedice nepoduzimanja mjera biće slabi izgledi današnjih mladih za pronalaženje pristojnog posla, nakon što su već silno propatili u aktualnoj krizi, te niže penzije za buduće penzionere“, upozorila je glavni OECD-ov ekonomista.
Iako su zadržane projekcije za globalnu privredu u cjelini, OECD je snizio procjene rasta za američku privredu, na 1,8 odsto, s ranije projektiranih dva odsto. Procjena za narednu godinu potvrđena je na 2,2 odsto.
Za 19-članu privredu evrozone poboljšana je ovogodišnja prognoza, na 1,6 odsto, s ranije projektovanih 1,4 odsto. Za narednu godinu prognoza ostaje nepromijenjena i iznosi 1,7 odsto.
“Vlade moraju usklađeno i koherentno upotrijebiti sve alate koji im stoje na raspolaganju”, poručio je čelnik OECD-a Angel Gurria.
“Sada imamo jasne dokaze da postoje granice onoga što se može postići isključivo monetarnim podsticajima. Stoga treba snažnije primijeniti budžetske i strukturne mjere kao dopunu monetarnoj politici.”
Iz OECD-a upozoravaju i da bi izglasavanje izlaska iz EU-a na skorašnjem britanskom referendumu izazvalo negativne ekonomske posljedice po Veliku Britaniju, ostale evropske zemlje i ostatak svijeta.
“Britanski izlazak iz EU-a prouzročio bi ekonomsku nesigurnost i zakočio rast trgovine, s tim da bi globalne posljedice bile još snažnije ako bi njihov izlazak iz EU-a potakao volatilnost na finansijskim tržištima”, upozorili su iz OECD-a.
Dodaju pritom da bi do 2030. godine u slučaju izlaska iz EU britanski BDP mogao biti i više od pet odsto manji nego što bi bio da zemlja ostane u EU. Hina